Šef misije Međunarodne organizacije za migracije: Stvorimo društvo u kojem su migracije izvor snage i bogatstva

BEOGRAD  - Šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Zejnal Hadžijev pozvao je danas na Međunarodni dan migranata sve donosioce odluka, lokalne lidere, vlasnike preduzeća i građane da migrantima pruže ruku, osnaže ih i stvore okruženje u kojima se raznolikost slavi, gde svaka osoba može da doprinese i napreduje i gde se otpornost i nada sreću sa prilikama.

"Zajedno izgradimo budućnost u kojoj migracije nisu samo bezbedne i dostojanstvene, već i izvor snage i bogatstva za sve", rekao je Hadžijev na konferenciji u Evropskoj kući na kojoj je IOM zajedno sa partnerima na projektu "Podrška EU upravljanju migracijama u Srbiji - Promovisanje integracije izbeglica i migranata" obeležila Međunarodni dan migranata.

Šef misije IOM dodao je današnji dan prilika da se proslave rezultati ostvareni tokom decenije migrantskog puta i partnerstva, ali i da se obnovi posvećenost bezbednim, dostojanstvenim i dobro upravljanim migracijama.

"U leto 2015. godine, Zapadni Balkan se suočio sa migracionim talasom. Srbija je zajedno sa partnerima u tim izazovnim danima potvrdila da humano postupanje i sistemska saradnja moraju da idu ruku pod ruku", rekao je on i podsetio da su od tada zajednički ojačani prihvatni kapaciteti, razvijene procedure zaštite i integracije i obezbeđen pristup pravima za sve.

Naglasio je da migracije nisu samo priča o kriznim trenucima i hitnoj pomoći - već priča i o prilikama, ljudima koji sa sobom donose nade, veštine, talente i snove u nove sredine.

"Naš zajednički rad se razvio od hitnog odgovora ka izgradnji održivih sistema koji nude izbor, poštovanje, zaštitu i prilike, dokazujući da, kada su migracije bezbedne i dobro upravljane, svi imaju koristi - porodice, zajednice i ekonomije", rekao je Hadžijev i podsetio da su zahvaljujući tome danas među nama brojni preduzetnici, dizajneri, uspešni studenti, kuvari, inženjeri koji doprinose državama i društvima znanjem, veštinama, iskustvom, talentom ali i plaćanjem poreza.

"Oni ne voze samo autobuse, već pokreću inovacije, obogaćuju naše društvo na bezbroj načina", rekao je on i podsetio na priču o Ašoku, mladom preduzetniku koji Beograd naziva domom i vodi posao koji je više od mesta za zdravu indijsku hranu.

"Uspešno posluje, plaća poreze... On je doneo harizmu, veštine i raznolikost srpskom društvu", rekao je Hadžijev i dodao da se Ašok s druge strane suočava i sa izazovima i neprijatnostima i da uprkos svemu dan nastavlja sa osmehom.

Naglasio je da posvećenost IOM-a jasna - širenje regularnih migracionih puteva, unapređenje zaštite i integracije, kao i podrška održivom povratku i reintegraciji.

"Naši strateški prioriteti usklađeni su sa spasavanjem života, pronalaženjem rešenja za raseljavanje i olakšavanjem regularnih migracionih puteva", rekao je on i naglasio da društva treba da se pobrinu da svaki migrant bude viđen, zaštićen i uključen.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Dario di Benedeto naglasio da EU ostaje u potpunosti posvećena podršci Srbiji u izgradnji migracionog sistema koji je održiv, pravno utemeljen i spreman za buduće trendove.

"Zajedno ćemo nastaviti da radimo kako bezbednost, odgovornost i ljudsko dostojanstvo nikada ne bi bili dovedeni u pitanje", rekao je on i dodao da je to zajednička odgovornost koja zahteva da štitimo ljude u pokretu, uz istovremeno obezbeđivanje efikasnog upravljanja granicama i bezbednosti, u potpunom poštovanju ljudskih prava i međunarodnog prava.

"Od krize 2015. godine do danas, Srbija je pokazala izuzetnu odgovornost i sposobnost prilagođavanja složenim i promenljivim migracionim tokovima. Tokom ove decenije izazova, EU je bila glavni partner Srbije, delujući u duhu pune solidarnosti", rekao je on i dodao da je partnerstvo Srbije i EU rezultiralo sa više od 250 miliona evra pomoći.

Od tog iznosa, dodao je, više od 120 miliona evra namenjeno je tekućim troškovima i modernizaciji sistema prijema i azila, u skladu sa međunarodnim i standardima EU.

"Ova saradnja ukorenjena je u putu Srbije ka EU, a usklađivanje sa propisima EU predstavlja ključni zahtev Poglavlja 24 i jedan je od stubova Akcionog plana EU za Zapadni Balkan", rekao je on i dodao da EU podržava ambiciju Srbije da postane stabilna zemlja prijema i zaštite.

"Zajednički strateški cilj je sistem upravljanja migracijama koji je sposoban za brzu reakciju, koji štiti najugroženije i koji obezbeđuje efikasne, zakonite i uređene puteve migracije. U tom kontekstu, efikasan povratak, sproveden uz puno poštovanje ljudskih prava, predstavlja suštinski deo kredibilnog sistema upravljanja migracijama", rekao je on.

Naveo je da danas beležimo manji broj dolazaka u poređenju sa periodom od pre 10 godina, ali da se i dalje vidi previše ljudi koji prolaze kroz Srbiju a da nisu registrovani, što ih ostavlja bez pristupa zaštiti i izlaže riziku od eksploatacije i zloupotreba.

"Naš prioritet je da niko ne prolazi kroz Srbiju 'ispod radara', bez pristupa osnovnim uslugama i prepušten krijumčarima", rekao je on.

Dodao je da se zato jača i bezbednost granica da se ne bi gradili zidovi, već osnaživali zakoniti putevi, razbile kriminalne mreže koje profitiraju od ljudske patnje i osigurali da ranjive osobe dobiju podršku i pristup adekvatnim uslugama.

"Srbija danas beleži porast broja legalnih radnih migranata, od kojih se mnogi suočavaju sa izazovima u vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima. To zahteva obnovljene napore u oblasti socijalne uključenosti, bezbednosti na radu i snažnih mera za sprečavanje radne eksploatacije", rekao je on.

Di Benedeto je istakao da najveća snaga Srbije leži u profesionalnosti, posvećenosti i empatiji žena i muškaraca koji rade na prvim linijama - u državnim institucijama i organizacijama civilnog društva.

Naglasio je da upravljanje migracijama može biti efikasno samo ako je inkluzivno i da zato ostaju posvećeni sistemu koji okuplja međunarodne partnere, javne vlasti, privatni sektor i široku mrežu organizacija civilnog društva aktivnih širom Srbije.

Predstavnik UNHCR-a za Srbiju Sufijan Ađali zahvalio je Vladi Srbije na dobrodošlici i zaštiti pruženoj svim migrantima i izbeglicama i naglasio da su ta pomoć i podrška danas posebne važne kada neregularne migracije predstavljaju dobit od 150 milijardi američkih dolara za organizovani kriminal gledano iz ugla trgovine ljudima.

Bez pomoći donatora država članica Ujedinjenih nacija tih 150 milijardi dolara može da ode ilegalnim mrežama.

"Ulaganje u upravljanje regularnim migracijama iznosi svega 48 milijardi dolara na globalnom nivou", rekao je on i naglasio da i dalje predstoji ogroman posao i zato je potrebno da se udruže snage kako bi migrantima osigurali mogućnost da kriste regularne, zakonite puteve i da bezbednost prevlada.

Podsetio je da postoje legalni putevi, i da je 10 odsto izbeglica u pokretu pomešano sa migrantima, što pokazuje da svaka osoba koja se kreće u grupi nosi sopstvenu ljudsku priču sa svojim specifičnostima.

Na skupu je govorila i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević koja je rekla da je Komesarijat u svojim prihvatnim i azilnim centrima ove godine evidentirao 9.500 migranata, što je, kako je navela, najmanji migrantski pritisak na Srbiju od početka migrantske krize.

Skupom je na tečnom srpskom moderirao Mahdi Hamoudipourarabi koji je samo jedan od, kako je rekao, 1,5 miliona migranata koji su prošli kroz Srbiju.