Miloš Pržić: Za osobe sa invaliditetom u akademskoj zajednici ključno da pokažu šta i koliko mogu

BEOGRAD  – Diplomirani filolog i master prevodilac Miloš Pržić izjavio je danas da je kao i u svemu drugom, u akademskoj zajednici ključno pokazati šta i koliko osoba sa invaliditetom može i dodao da je glavni problem u tome što ljudi ne žele da sačekaju da neko iskaže svoj potencijal.

„Kao i u svemu drugome, neko ko ima neki invaliditet mora da se dokaže. Akademska zajednica je takva da kada vi pokažete šta možete, kada pokažete da možete, onda imate mogućnost da se probijete u tu celu priču“, rekao je Pržić u emisiji Iznad prepreka na TV Tanjug.

Pržić je istakao da je uvek bilo prepreka u procesu obrazovanja, od onih koje se tiču pronalaženja literature u elektronskoj formi, do onih u vezi sa socijalnom interakcijom.

„Ja sam završio školu za učenike oštećenog vida u Zemunu koja je bila prilagođena. Zatim sam upisao gimnaziju u Smederevu i bio sam drugi slepi učenik koji je pohađao tu školu. U tom periodu, pojavile su se prepreke kao što je nedostatak prilagođene literature, ta literatura nije postojala na Brajevom pismu. Morao sam da se snabdevam određenim tehničkim sredstvima i tako sam prevazilazio prepreke“, rekao je Pržić.

Kako je naveo, sa preprekama se suočio i onda kada je upisao redovnu srednju školu.

„To je period adolescencije u kome svako traži svoj identitet i samim tim ne zna kako da prihvati nekog ko je po nečemu različit i tu se stvaraju neke prepreke u komunikaciji i društvenom životu“, naveo je Pržić.

Prema njegovim rečima, želja da studira italijanski jezik, javila se onda kada je kao osnovac učestvovao na međunarodnom takmičenju iz harmonike u Italiji.

„U to vreme sam svirao harmoniku i to je bila ozbiljna priča za te godine. Otišao sam na međunarodno takmičenje u Kastelfidardo, mesto poznato po harmonikama. Tamo sam čuo italijanski jezik, i rekao sam sebi da ću jednog dana da naučim taj jezik“, kazao je Pržić.

Govoreći o master studijama u Trstu, Pržić je istakao da je to bilo jedno lepo iskustvo.

„Mene je Trst motivisao kao jedna spona između Srbije i Italije i zato sam odlučio da tamo studiram. Uvek sam voleo da tražim zajedničke stavke između naše dve kulture. To je bilo jedno lepo iskustvo, uprkos tome što sam u tom trenutku otišao sam, daleko od svoje porodice“, objasnio je Pržić.

Govoreći o odnosu Univerziteta prema studentima, Pržić je rekao da je u Italiji, kao osoba sa invaliditetom imao obezbeđenu asistenciju.

„Asistencija se sastojala od volontera studenata i to je funkcionisalo besprekorno. Tokom studija, upoznao sam mnogo ljudi, ali kao i svuda, uvek ostane nekoliko prijatelja. Jedan od njih, često poslom dolazi u Srbiju, tako da smo sve vreme u kontaktu, a ove godine sam otišao na njegovu svadbu na Siciliju. Takođe, Eduardo je moj dobar prijatelj iz tog perioda“, rekao je Pržić.

Pržić je naglasio da bi država mogla više da motiviše poslodavce kako bi se unapredio položaj osoba sa invaliditetom na tržištu rada.

„Bitno je da se ljudi uključe i mislim da svaki pojedinac ako se tako ne postavi, nikakav zakon neće moći mnogo da pomogne. Ljudi treba da se informišu i da razmišljaju o tome šta može neko ko ima invaliditet, a ne šta ne može“, naveo je Pržić.

Pržić je istakao da je ponosan što je član Rotari kluba i naveo da je klub posvećen humanitarnim aktivnostima.

„Mi u Smederevu imamo dosta aktivnosti. Podigli smo spomenik arhitekti Aleksandru Deroku koji je učestvovao u obnovi grada nakon eksplozije 5. Juna 1941. Godine. Takođe, ono u čemu sam učestvovao i na šta sam posebno ponosan, mi smo dali bolnici opremu“, rekao je Pržić.