Srđan Barac: Povlačenje SAD iz međunarodnih organizacija može da uzdrma međunarodni poredak

BEOGRAD - Analitičar Srđan Barac izjavio je danas da je povlačenje SAD iz 66 međunarodnih organizacija uključujući i Venecijansku komisiju i dva Haška tribunala, vrlo jasna poruka oštre retorike i politike Amerike koja može da uzdrma dosadašnji međunarodni poredak, i ocenio da Amerika time želi u potpunosti da svrsta pre svega evropske narode pod "svoju kapu" i američki način funkcionisanja.

Barac je za Tanjug rekao, govoreći o memorandumu koji je potpisao američki predsednik Donalda Tramp kojim se nalaže povlačenje SAD iz 66 međunarodnih organizacija među kojima je i 31 inicijativa kojom upravljaju UN, da je ovaj potez Amerike signal međunarodnom pravu da fingiranje ili stvaranje utiska funkcionisanja međunarodnog prava više neće toliko da se dešava, već da će se ogoliti stvarna politika "ko je jači taj i tlači".

Na pitanje da li SAD ovim potezom slabe UN ili samo ubrzavaju proces koji je već u toku, Barac je ocenio da povlačenjem iz međunarodnih organizacija Amerika slabi UN, ubzava proces i stvara jedno novo međunarodno okruženje, napomenuvši da je ishod takvog novog međunarodnog okruženja jako teško predvideti jer se ulazi u domen nepoznatog i vaninstitucionalnog funkcionisanja država zato što postaje očigledno da međunarodna arene za dogovore, UN i Savet bezbednosti, više neće funkcionisati.

Komentarišući to što je Evropa izrazila žaljenje zbog ove odluke Vašingtona i to što je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao na stvaranje "evropske strategije moći", Barac je rekao da Francuska već par godina prednjači u evropskoj politici gde traži pravo za evropske narode i evropske države koje je uskraćeno, jer se interesi SAD ne stavljaju samo malo interesa evropskih naroda i EU već se stavljaju veoma mnogo ispred dok se istovremeno očekuje od Evrope da prati svaki zadatak Amerike.

Odgovarajući na pitanje da li bi preuzimanje kontrole nad Grenlandom od strane SAD značilo kraj NATO-a kakav poznajemo i da li bi Evropa u tom slučaju bila primorala da razvije potpuno autonomnu bezbednosnu politiku, Barac je rekao da to ne bi bio kraj NATO ali da bi preuzimanje Grenlanda od strane Amerike redefinisalo odnose unutar NATO-a jer je NATO i do sada funkcionisao po vrlo jasnim principima odnosno da generalni sekretar može da bude neko iz Evrope, ali da glavnokomandujući uvek mora da bude iz SAD i konačnu odluku donosi Amerika.

"Možda bi se tada teže objasnilo biračima i glasačima u evropskim državama zašto njihovi lideri bezpogovorno podržavaju sve ono što im se kaže", izjavio je on.

Govoreći o rezoluciji koju je Američki Senat usvojio kojom se zabranjuje učešće američkih oružanih snaga u mogućim vojnim akcijama protiv Venecuele bez odobrenja Kongresa, Barac je ocenio da predsednik SAD Donalda Tramp ili bilo koji drugi američki predsednik ne može sam da sprovede onakvu akciju u Venecueli, već da je to delo duboke države SAD.

"Ono što se dešava u Senatu i Kongresu je manifest određenih politika koja treba da mobiliše određene glasače i birače. Mislim da se u SAD desio proces da su krenuli mnogo više da se ponašaju intervencionistički, ma koliko oni govorili da idu u fazu izolacionizma", dodao je on.