Miodrag Linta: Treba da negujemo uspomenu na nevine žrtve Holokausta

BEOGRAD - Predseednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, da treba negovati uspomenu na nevine žrtve Holokausta i prenositi sećanja na mlade generacije i istakao je da postoje smišljena nastojanja u okruženju, Evropi i svetu da se umanjuju, relativizuju i negiraju zločini genocida nacista i njihovih saveznika.

"U periodu od 1939. do 1945. godine nacistički režim je uz pomoć i podršku saveznika ubio oko šest miliona Jevreja. Masovan, smišljen i dobro organizovan zločin genocida koji je nacistička Nemačka počinila nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata nije bio izuzetak", rekao je Linta i podsetio da je istovremeno sa uništavanjem jevrejskog naroda u Evropi, srpski narod doživeo genocid u NDH, odnosno na području današnje Hrvatske, BiH i Srema sve do Zemuna koji Hrvatska ne priznaje.

Rekao je i da je Hrvatska davno priznala da je NDH izvršila genocid nad Jevrejima i Romima, a da se u Hrvatskoj odvija dobro osmišljena kampanja revizije istorije.

"Bivši zaštitnik građana u Hrvatskoj Lora Vidović u svom izveštaju iz 2018. godine jasno je rekla da su ustaški simboli postali sve vidljiviji, i da političari i mediji umanjuju zločine ustaškog režima. Ona je istakla da se u Hrvatskoj nesmetano štampaju knjige, pišu i objavljuju članci i intervjui, održavaju tribine, snimaju dokumentarni filmovi i emituju televizijske emisije u kojima se negira ili umanjuje zločinački karakter NDH. Situacija u Hrvatskoj je sada drastično gora vezano za fašizaciju hrvatskog društva nego pre više od sedam godina", ukazao je Linta.

Dodao je da Srbija treba da donese Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i osnuje Memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH, navodi se u saopštenju Saveza Srba.

"Od nacionalnog značaja je da se pokrene pravna i politička borba za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH. To u praksi pretpostavlja da države potpisnice Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida i međunarodne organizacije u parlamentima donesu rezolucije kojima se masovno i sistematsko uništenje Srba od strane ustaškog režima priznaje kao genocid", rekao je Linta.

Istakao je da je "naša obaveza da negujemo uspomenu na nevine žrtve Holokausta i Genocida i prenosimo sećanje na mlade generacije, da se zaštite mesta stradanja i vrše temeljna istraživanja tog stravičnog perioda u ljudskoj istoriji" i naveo je da je to jedan od osnovnih preduslova da se stvori društvo zasnovano na poštovanju čoveka i njegovih prava i sloboda.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se svake godine u znak sećanja na 27. januar 1945. godine kada je oslobođen koncenatracioni logor Aušvic-Birkenau, najveći simbol stradanja tokom Holokausta i najmasovniji zločin koji se ikada desio.