Vladan Petrov: To što Uglješa Mrdić nije tražio mišljenje Visokog saveta tužilaštva i VSS nema težinu povrede Ustava

BEOGRAD - Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da to što narodni poslanik Uglješa Mrdić nije tražio mišljenje Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva o izmenama pravosudnih zakona, nema težinu povrede Ustava i da nije ključan za proceduralnu legalnost i legitimnost izmena zakona.

Govoreći o izmenama pravosudnih zakona koje je predložio Mrdić, Petrov je rekao da je njegova izjava da je Mrdić tu napravio jedan propust različito interpretirana, pa je čak pokušano, kako je rekao, da se predsednik države Aleksandar Vučić dovede u neprilike povodom izjave.

Petrov je naglasio da je njegova izjava o tome da je Mrdić napravio propust, jer nije tražio mišljenje Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva o predloženim izmenama pravosudnih zakona, različito interpretirana i objasnio da u zakonu jeste navedeno da ta dva organa daju svoje mišljenje o izmenama, ali ne postoji da je predlagač dužan da im dostavi predloge izmena, i da su oni to mogli po sopstvenoj inicjativi da učine.

On je istakao da taj propust nema težinu povrede Ustava i nije ključan za proceduralnu legalnost i legitimnost izmena zakona. Kada je reč o Venecijanskoj komisiji, Petrov je naveo da se za Srbiju to pokazalo kao vrlo korisno telo i dodao da se od njih može tražiti takozvani "folov ap", te je savetovao nadležne organe, odnosno predsednicu Narodne Skupštine da im uputi pismo sa odgovarajućim obrazloženjem i zahtevom za "folov up" urgentnim mišljenjem.

"Čak i da Venecijanska komisija kaže da su neka rešenja možda manje po nekom standardu u evropskom od onoga što su postojeća rešenja, to ne dovodi u pitanje njihovu ustavnost, jer se Venecijanska komisija u 99 odsto slučajeva ne bavi pitanjem ustavnosti zakona", rekao je on i dodao da će Ustavni sud, ukoliko neko pokrene inicijativu, moći paralelno da odlučuje o izmenama, nezavisno od mišljenja Venecijanske komisije.

Petrov je rekao i da će pozvati predsednicu Narodne Skupštine na razgovor, kao i predsednicu Visokog saveta sudstva, sa kojima će razgovarati kao član Venecijanske komisije i predsednik Ustavnog suda.

Kada je reč o razgovoru sa članovima Visokog saveta tužilaštva (VST), Petrov je rekao da će ih pozvati na razgovor ukoliko oni prethodno ispoštuju odluku najvišeg organa, odnosno Ustavnog suda u vezi sa izborima za članove VST.

Petrov je apelovao na Visoki savet tužilaštva da izvrši odluku Ustavnog suda u vezi sa izborima za nove članove Saveta kako to ne bi činio neko drugi, jer je odluka Ustavnog suda po Ustavu opšteobavezujuća, izvršna i konačna za sve pa i za Visoki savet tužilaštva.

On je pojasnio je da je rok u kojem je trebalo da VST poništi i ponovi izbore na pojedinim biračkim mestima protekao i to ne samo po prvoj odluci Ustavnog suda, već da će sutra proteći i po drugoj odluci tog suda kojom su odbačene žalbe tužilaca.

"Ja molim Visoki savet tužilaštva, zaista molim, bolje je da oni vrše svoju ustavnu nadležnost, nego da to neko drugi čini umesto njih. Po članu 104 Zakona o Ustavnom sudu propisano je da Vlada obezbeđuje izvršenje ne samo ove odluke nego i svake druge odluke Ustavnog suda koja se ne poštuje", rekao je Petrov za RTS.

U tom smislu napomenuo je da postoji i podrška najviše sudske instance na evropskom nivou - Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je pre nekoliko dana odbacio predstavku dvoje tužilaca koji su se žalili protiv postupanja Ministarstva pravde i Ustavnog suda.

"Time smo dobili dodatni vetar u leđa - dakle radimo po pravilima sktruke, a ne po pravilima politike bilo čije, naročito ne ulične ili pojedinih medija", istakao je predsednik Ustavnog suda.

Osvrćući se na pojedine zahteve za njegovo razrešenje koji su usledili nakon pogrešnog interpretiranja njegovih navoda, on je ocenio da su ti zahtevi legitimni i da svi mogu da traže razrešenje.

"Ali ja molim sudije i tužioce, moje studente i njihove roditelje sudije i tužioce da pročitaju moj neveliki i jasno urađen intervju 'Politici' gde odgovaram na pitanje urednika i objašnjavam šta je po Ustavu i zakonu. Razrešenje jeste moguće kada je reč o sudiji koji povredi ustavnu zabranu političkog delovanja - to je osnov za njegovo razrešenje u zakonom propisanom postupku i o tome odluku ne donosi politička vlast-kako su pojedini interpretirali, ne donosi predsednik Republike, već Visoki savet sudstva koji čine šest sudija, predsednik Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika. Za odluku o razrešenju potrebna je većina 8 od 11 članova", naveo je Petrov.

On je zapitao kako je moguće da su pojedini mediji, pojedine nevladine grupe uključujući i sudiju Miodraga Majića to interpretirali drugačije.

"Kako jedan sudija može da obmanjuje javnost i tvrdi da će njega politička vlast ili potencijalne neistomišljenike razrešiti", naveo je Petrov.