Miloš Milićević: Na Sretenje obeležavamo ustavnost i državnost obnovljene države

BEOGRAD - Profesor srpskog jezika Miloš Milićević izjavio je danas da se na Dan državnosti - Sretenje obeležava ustavnost i državnost obnovljenje države i ukazao da je to značajno jer su Srbi svesni da kao narod ne bi mogli da opstanu bez države.

Milićević je za Tanjug rekao da je Sretenje praznik u kome se prepliću tri sfere.

"Prvo je ta crkvena, kada Hristos kao bogočovek dolazi u hram na očišćenje, kako je to propisao Mojsije, gde vidimo prvo jedan primer da je Hristos kao onaj koji je zakonodavac se pokorava svojim zakonima", rekao je Milićević.

Druga stvar, kada je reč o Sretenju, jeste da je to zapravo "iskra kosovske misli".

"I tu ovde dolazimo do književnosti. Njegoš je zapravo najbolji istoričar Prvog srpskog ustanka. I kad se setimo u Gorskog vijencu, on je i posvećen Karađorđu. I Njegoš je i video Prvi srpski ustanak upravo kao kontinuitet kosovske tradicije. Sećate se, ta pesma se završava 'zavet Srbi ispuniše'. I vi kada pogledate zaista one ideje koje su nosile ustanike, to je da zamišljamo da je to bilo stvaranje države. To je bila obnova države. I ustanici imaju jasnu svest o tome o Prvom srpskom ustanku. Tako da, obeležavamo i ustavnost, ali i državnost tog dana u Orašcu, kada je sve počelo", rekao je Milićević.

I treće, kako je naveo Prvi sprski ustanak 1804. godine u Orašcu i 1835. godinu, kada je donet prvi Ustav- Sretenjski ustav treba da posmatramo u kontinuitetu i zajedno.

"I to su sve, mi njih sad ovako racionalno odvajamo, da bismo to posložili, ali to su procesi koji su organski vezani jedan za drugi. To je ono što je tu zapravo suštinska stvar. Ne samo da je u pitanju Kosovska tradicija koju je Njegoš obeležio, nego mi kada pogledamo naravno i našu epsku poeziju, pre svega čuveni 'Početak bune protiv dahija', mi takođe vidimo neke od važnih stvari koje sada istorijski tek predosećamo, a to je da su ustanici najpre želeli da oslobode i Bosnu", rekao je Milićević.

Profesor je rekao da je Prvi srpski ustanak deo lične istorije svakog od nas.

"Mi danas ovde, u ovom trenutku, ne bismo sedeli i vodili ovaj razgovor da tog ustanka nije bilo", rekao je on.

Dodao je da događaji vezani za Prvi srpski ustanak i Sretenji ustav imaju dva aspekta.

"Prvi je antiimperijalni i to je nešto što ne treba da se zaboravi. Karađorđev ustanak je antiimperijalni ustanak, Srbi su narod poznat po rušenju svetskih imperija, u tom trenutku je to bila Osmanska imperija na Balkanu. Dok je drugi moment Sretenskog ustava državotvorni moment. Glagol koji je upotrebio Dimitrije Davidović - 'ustaviti', dakle staviti uzde, zauzeti, postaviti okvire zakonitosti, jer Srbi su narod koji je slobodarski narod i mi državu stvaramo kao refleks samoodržanja. Mi shvatamo da nećemo opstati kao narod, neće nas biološki biti, ako nemamo državu", rekao je profesor.

Dodao je da je srpska državnost je policentrična.

"Mi smo državotvoran narod i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini, to jest Republici Srpskoj, mi smo videli 90-ih da Republika Srpska kao država nastaje upravo iz tog refleksa, samoodržanja. Ne zato što smo mi 'a priori' hteli posebnu srpsku državu, nego jednostavno srpski narod preko Drine je shvatio da nas neće biti ako ne stvorimo državni okvir koji će moći da zaštiti", rekao je on.