Zoran Milivojević: Ključna stvar za članstvo Srbije u Evropskoj uniji da se poštuje njena celovitost

BEOGRAD - Diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas kao prihvatljivo da Srbija u EU uđe i političkom odlukom, bez ispunjenja uslova, ali pod uslovom da joj "poštuju ime i prezime", koje podrazumeva celovitost zemlje.

"Moramo da budemo potpuno jasni, kandidovali smo se za članstvo kao država Srbija u svojim granicama. Druga stvar je šta oni i kako oni misle. Ako nas hoće, onda će nam ponuditi, a onda ćemo o tome da pričamo", rekao je Milivojević i dodao da ako nam ne ponude, onda nikom ništa - tu smo gde smo i sada.

Milivojević je to rekao gostujući na Dobro jutro Tanjug u razgovoru o sve češće pominjanoj prečici o ulasku Ukrajine u EU.

Na pitanje da li kršenje pravila za ulazak u EU ide Srbiji u prilog, jer ako prime Ukrajinu, moraće da prime i zemlje Zapadnog Balkana, Milivojević podseća da je situacija Srbije još čistija od ukrajinske.

"Po Povelji Ujedinjenih nacija KiM je u sastavu Srbije i po onome kako smo mi članice UN u priznatim granicama", rekao je Milivojević.

Na pitanje da li nam možda i odgovara da imamo neku blažu formu, da imamo ekonomsku integraciju, a da čuvamo naše nacionalne interese kaže da ima samo jednu stvar od koje polazi, a to je samo Srbija u celini.

"Prihvatam sve što podrazumeva Srbiju kao državu priznatu u njenim priznatim granicama, kao članicu UN. Dve trećine sveta koje nisu priznale Kosovo, tako tretiraju Srbiju", rekao je Milivojević.

Diplomata je naglasio da smatra da Srbija treba da se tretira u celini.

"Znate, pošto nije po međunarodnom pravu, po Povelji UN, po onome što dve trećine sveta vidi, Srbija nije ukinuta kao država sa celom svojom teritorijom", rekao je diplomata u penziji.

Kako kaže, svako napredovanje u pristupnom procesu koji vam daje više prava, mogućnosti da to eksploatišete, prihvatljiv je za Srbiju.

"I ako se pomeri granica, ako dobijete veći prostor u ekonomskoj sferi. Prihvatljivo je ako bude u dve brzine, pa ulazite u treću ukoliko se to uvede kao norma, standard ili se uvede u Ustav, ukoliko oni reformišu EU na taj način", rekao je Milivojević.

Kaže da nam to ne smeta i podseća da je ključna stvar koja smeta "ime i prezime".

"Ako nam poštuju ime i prezime neka donesu političku odluku i nema problema, ako je reč o punopravnom članstvu koje je ravnopravno sa onima koji su unutra", rekao je Milivojević.

Naglašava da je, kada je reč o Srbiji prva tema država u celini.

Podseća da mi imamo već jedan uslov koji je neprihvatljiv a to je da se odreknemo dela teritorije.

"To je za nas prvo pitanje. Ako se ne odričemo dela teritorije, možda vidimo šta nude", rekao je Milivojević.

Kada je reč o sve češće pominjanoj prečici za ulazak Ukrajine u EU, Milivojević je naveo da živimo u svetu u kojem je sve moguće i dodao da su svi svedoci toga da je EU donosila odluke mimo standarda koje je sama propisala i kada je reč o prijemu novih članova.

"U svetu u kome danas živimo sve je moguće. Videli smo da je EU već donosila političke odluke mimo standarda i normi koje sama sebi propisala kad je reč o prijemu novih država. I vrlo često podsećamo na dva presedana. Jedno su Rumunija i Bugarska, primljene političkom odlukom, iako nisu ispunile norme i standarde, a drugi presedan je kiparski model - primljena je država koja ne kontroliše deo teritorije", rekao je Milivojević.

Prema tome, kaže, sve je moguće i u slučaju Ukrajine, pogotovo što dominira geopolitika kao interes.

"Geopolitika diktira, to je prva stvar i druga stvar što je očigledno da je u tom mirovnom sporazumu o kome se pregovara intenzivno nalazi i deo garancija koje podrazumevaju prijem Ukrajine u EU", rekao je on.

Prema njegovim rečima, moguće je da se u ovom slučaju mogu primeniti i nove politike koje se planiraju poput takozvanog punopravnog članstva sa odloženim rokom.

Prema njegovim rečima, sada ima važnija stvar od teme prijema Ukrajine.

"Postoji stvar značajnija od teme prijema Ukrajine. Šta je sad Evropska unija? Šta je sa ustavom EU, sa Lisabonskim ugovorom koji se ne primenjuje", rekao je Milivojević i naglasio da, kada je već pomenuto glasanje, da u Ustavu EU izričito piše - članica se jednoglasno prima.

Prema njegovim rečima, ako primite Ukrajinu, pitanje je na kojoj teritoriji se prostire pravna tekovina EU i propisi EU.

"Kažete priznajem teritoriju Ukrajine, ali ne možete da primenite propise EU. Zato i govorimo o reformi, o tome šta jeste, šta nije, zato govorimo da političke odluke isključuju pravni položaj", naveo je on.

Diplomata kaže da se postavlja pitanje kakav je pravni položaj EU u tom slučaju.

"Treća stvar, možda i najvažnija, jeste koji su uslovi Rusije da prihvati mirovni sporazum, ako joj se ne prizna pravo na Krim ili na teritorije koje drži, kakav će pravni položaj da bude i da li će Rusija da prihvati mirovni sporazum koji ne garantuje prava na teritorijama za koje ona smatra da su njene", rekao je on.