Ministarka Paunović: Jedinstveni birački spisak više ne može biti izgovor za poraz, opozicija traži nove izgovore

BEOGRAD - Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je danas da Jedinstveni birački spisak (JBS) više ne može da se koristi kao izgovor za politički debakl i da opozicija pred lokalne izbore u 10 lokalnih samouprava, koji će se održati 29. marta, traži nove izgovore poput izbornog zakona.

"Traži se novi izgovor za politički debakl koji će se de fakto desiti. Sada to više ne može biti Jedinstveni birački spisak, to smo utvrdili. I sada se traže neki novi razlozi, poteže se izborni zakon kao da je loš i da ga treba menjati", rekla je Paunovićeva za Tanjug.

Kako je istakla, Izborni zakon po kom se sprovode ovi lokalni izbori trenutna vladajuća većina nije menjala, osim estetski.

"To znači da, ako ćemo ući u neke suštinske promene, protiv kojih lično, a ni kao predstavnik SPS-a nisam, o tome treba možda razgovarati, ali to ne može biti izgovor za poraz", kazala je Paunovićeva i dodala da se radi o lokalu, gde građani dobro poznaju svoje sugrađane koji su se kandidovali.

Naglašava da se lokalno stanovništvo "ne može loviti" na buku i agresiju koje su bile prisutne u Srbiji kroz proteste.

"Moja su nadanja samo u jednom smeru, da 29. mart protekne u onom demokratskom duhu u kom bi morao da prođe, da dozvole građanima ovih 10 jedinica lokalnih samouprava da svoje poverenje ukažu kome oni žele. Njih pozivam da izađu u što većem broju, da ne bi dozvolili ni sebi ni bilo kome da o njima odlučuje na način koji nije primeren za njih. I na kraju, kada sve budemo sabrali, očekujem da onaj ko bude poražen pruži ruku jer živimo u 21. veku", rekla je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, uvid u birački spisak posao je lokalnih jedinica u kojima se izbori održavaju, a ono u šta je sigurna jeste da su birački spiskovi transparentni i vidljivi i da se nalaze na oglasnim tablama, uglavnom na mestima gde se dešavaju izborni procesi, odnosno na biračkim mestima.

Paunovićeva ukazuje i da postoji aplikacija na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Navodi i da svi građani mogu da provere da li su upisani u birački spisak ili ne, kao i da li postoji neka nepravilnost.

Ministarstvo, kako je rekla Paunovićeva, ima rok od 15 dana u kojem interveniše ukoliko ima inicijativa ili potreba za bilo kakvim promenama.

"To su u pitanju male brojke, potpuno zanemarljive. Čak često bude i manje od dvocifrenog broja. To je minorno u odnosu na ukupan broj birača", kazala je Paunovićeva.

Kontrolu biračkog spiska, kako je podsetila Paunovićeva, odnedavno radi i Komisija za reviziju biračkog spiska koju čini pet članova iz vladajuće koalicije, tri su predstavnika opozicionih parlamentarnih stranaka i dva člana, zapravo četvoro sa zamenicima, dolaze iz nevladinog sektora, tačnije Crte i CeSID-a.

"Njihov posao je da se bave regularnošću i validnošću podataka u jedinstvenom biračkom spisku. To znači da oni vode računa o tome da tamo nema onoga o čemu se trubilo deceniju, ako ne i jače, a to su fantomski birači", kazala je Paunovićeva.

Dodala je da je birački spisak koji sada postoji uspostavljen 2011. ili 2012. kao sublimacija svih podataka i da ga je kao takvog preuzelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Taj zbirni softver, kako navodi Paunovićeva, vuče podatke iz preciznih baza matičnih knjiga i MUP-ovih podataka o boravištu i prebivalištu.

Ukazuje da je mesto rođenja nekog građanina nerelevantan podatak za birački spisak i dodaje da se biračko pravo ostvaruje po osnovu prebivališta.

Odgovarajući na pitanje koliko se može verovati obećanjima u kampanji i kako se meri njihova ostvarenost, Paunovićeva kaže da se meri rezultatima.

"Sada se svaka naša reč, čini mi se, jače čuje nego što bi se čula prošle godine u ovo vreme, ako govorimo o ovih 10 jedinica lokalnih samouprava. Pa će se tako sigurno glasnije čuti činjenica da ćemo u jednom prigradskom mestu, da ne kažem da je seoska sredina, u opštini Bajina Bašta, sredstvima iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, što se ne događa zbog izbora, rešiti vodovodnu mrežu", kazala je Paunovićeva.

Istakla je da je to druga faza onoga što je prošle godine urađeno i da nema veze sa izborima.

"Prvu fazu smo uradili prošle godine, ali tada se verovatno nije toliko glasno čulo. Taj proces završen je prošle godine u sklopu javnog poziva. Ovo je sada druga faza koja će ovim stanovnicima obezbediti napokon vodovod i vodu u 21. veku. Isti problem imamo u selima kod Bujanovca koje niko nije pomenuo. Sa potpuno istom pričom sam otišla na teren i u Bujanovac, zato što ljudi nemaju ni tehničku vodu. I takođe će iz ovog javnog poziva i to biti finansirano", navela je Paunovićeva.