Aleksandra Joksimović: Svet se nalazi na raskrsnici između multilaterizma i multipolarnosti

BEOGRAD - Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je danas da se globalni poredak nikada nije urušavao brže nego što je to slučaj u prethodne četiri godine još od perioda Drugog svetskog rata, kao i da se svet nalazi na raskrsnici između mulilaterizma i multipolarnosti.

Joksimović je, tokom uvodnog obraćanja na konferenciji "Srbija i Albanija: Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji", rekla da se EU, u kojoj nije bilo proširenja od 2013. godine, nalazi pod velikim pritiskom saveznika i protivnika, kao i da ona mora da pronađe novu snagu za budućnost.

"Danas imamo čitav niz novih zemalja koje se nalaze u redu za članstvo u EU. To su Ukrajina i Moldavija, Zapadni Balkan već više decenija, ali imamo tu i jedan Island. Dokazuje se da članstvo u EU svakome daje osećaj veće bezbednosti. Ja mislim da bi i EU ovakvo proširenje upravo to pružilo, veći i snažniji bezbednosni okvir", poručila je ona.

Govoreći o pristupanju Albanije i Srbije EU, Joksimović je naglasila da je Albanija iskoristila momenat i otvorila sve klastere, dok je Srbija već nekoliko godina u jednoj vrsti blokade.

"Pitanje jednog klastera nije pitanje otvaranja klastera, već je zapravo reč o pitanjima koje su od krucijalnog značaja za EU. To je pitanje zajedničke spoljne bezbednosne politike, znači usklađivanja, ali naravno još i čitavog niza tema koje su vezane za dalju demokratizaciju, kao što je pitanje formiranja Saveta REM-a, pitanje biračkih spiskova i, evo sad poslednje što se našlo na dnevnom redu, tema reforme u pravosuđu, koja je takođe dodala još jedan kamen spoticanja na ovom putu", objasnila je ona.

Kako je rekla, odnosi Srbije i Albanije su mnogo bolji nego što se to prikazuje u medijima u obe države, kao i da je projekat "Otvoreni Balkan" pokazao da je saradnja moguća i bez posredstva sa strane.

Tokom uvodnog dela konferencije obratio se i regionalni direktor "Hans Zajdl fondacije" za Jugoistočnu Evropu Klaus Flezinger koji je podsetio da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama predložili članstvo dve zemlje u EU, ali bez prava veta, kao i da bi to podrazumevalo delimično članstvo.

"Došlo je do stagnacije Srbije u nekom prethodnom periodu. Sada moramo da razmotrimo koje su to razlike i da li je stvar želje, spoljne politike, bezbednosne politike ili je sve stvar negativnih izveštaja", istakao je Flezinger.

Na skupu su govorili i zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva i stalni zamenik ambasadorke Nemačke u Srbiji Karsten Mejer-Vajfahuzen, a u nastavku konferencije biće održane dve panel diskusije - "Brzi kolosek ka EU?" i "Bilateralni odnosi Srbije i Albanije ili kako uspešno zaobići "slona u sobi?".