Aleksandra Joksimović: Legislativa EU mora da se modifkuje da bi se predlog Vučića i Rame usvojio

BEOGRAD - Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović ocenila je danas da postoje određeni tehnički problemi u vezi sa predlogom predsednika Srbije Aleksandra Vučiča i premijera Albanije Edija Rame za ubrzanu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor bez dobijanja prava veta, u kontekstu legislative EU koja bi na određeni način morala unapred da se modifikuje da bi takav model mogao da bude primenjen.

Joksimovićeva je za Tanjug rekla da se u ovom trenutku postavlja strateško pitanje načina na koji će se EU u narednom periodu širiti i dodala da su dosadašnja iskustva glasanja konsenzusom pokazala svoju manjkavost pre svega zbog stavova Mađarske koja je značajno uslovljavala i osporavala donošenje adekvatnih odluka na nivou EU.

"U tom kotentekstu države članice koje presudno odlučuju o budućem članstvu postavljaju pitanje da li bi neka nova buduća članica mogla dodatno da uspori i ovako već sporo funkcionisanje EU. Mislim sa je ovo pismo Vučića i Rame bilo sugerisano od strane neke od članica, kao mogući model i probni balon da se vide reakcije drugih država članica", izjavila je ona.

Joksimovićeva je rekla da pitanje veta nije od sudbonosnog značaja jer smatra da će unutrašnja reforma EU voditi ka tome da se odluke više ne donose konsenzusom.

Kako je navela, predlog Vučića i Rame ne podrazumeva da drugi kriterijumi ne moraju više da se ispunjavaju, odnosno da će pitanje vladavine prava i borba protiv korupcije ostati fundamentalni kriterijumi za članstvo u EU.

Kada je reč o "obrnutom članstvu" koje se pominje, a koje podrazumeva da se zemlje kandidati prvo prime u EU pa tek onda da ispune sve kriterijume, Joksimovićeva je ocenila da je izostankom harmonizacije vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, nemoguće očekivati da bi države članice izglasale odluku o obrnutom članstvu.

Prema njenim rečima, evropsko proširenje je na nekoj vrsti raskrsnice, odnosno ili će doći do proširenja ili će doći do novog razočarenja.

Napomenula je da je kredibilitet procesa proširenja već u dužem vremenskom periodu pod znakom pitanja, zbog čega je došlo i do određenog usporavanja u procesima usaglašavanja zato što države kandidati nisu videli kako mogu da dostignu krajnji cilj.

Joksimovićeva je poručila da ukoliko EU želi da zadrži svoj kredibilitet, onda ona mora nekoga da primi u svoje članstvo do kraja mandata ove komisije, što je vrlo teško jer se kruni taj vremenski okvir koji je EU sama sebi zadala.

"Sada svi ubrzano rade kako da prevaziđu te probleme. Naravno da se pojavljuju šumovi u komunikaciji između Brisela i država članica koje finalno odlučuju bez obzira na ono što Brisel prihvata ili odbacuje kao predlog. Ukoliko ključne države članice donesu odluku da će biti izabrana neka nova vrsta modela za članstvo, onda će se to tako i desiti", objasnila je ona.

Na pitanje kako ocenjuje realnost scenarija po kojem bi Ukrajina ili Albanija mogle da postanu članice pre 2030. godine, Joksimovićeva je rekla da se u slučaju Ukrajine zna da je u mirovnom sporazumu o kojem se do skoro pregovaralo, jedna od klauzula ta da bi Ukrajina trebalo da postane članica EU do 2027. godine.

"Pitanje Ukrajine takođe utiče na razvoj novih modela, kao što je ovaj predlog Vučića i Rame. Crna Gora u ovom trenutku ima najrealnije šanse da se pojavi kao 28. članica. Lista kandidata se stalno proširuje, imamo i Island koji ispunjava sve kriterijume, i druge neke zemlje. Crna Gora u ovom trenutku ima realne šanse jer je krenula u obračun sa organizovanim kriminalom i uhapsila neke ljude iz vrha prethodne vlasti, ali nisam sigurna da li je Rama spreman na takvu vrstu koraka što će usporiti Albaniju na putu ka EU", navela je ona.

Kada je reč o Srbiji, Joksimovićeva je istakla da je Srbija direktno blokirana na tom putu jer već gotovo pet godina nije otvorila ni jedan klaster, i dodala da je jedan od ozbiljnih razloga za to neusaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Prema njenoj oceni, tema odnosa sa Rusijom će u dugom vremenskom periodu ostati vrlo loša, pa će se zbog toga sve u EU meriti na osnovu odnosa i dešavanja sa Rusijom.

"Imamo i ono što smo postavili sebi kao zadatak a to je formiranje Saveta REM-a, pitanje biračkih spiskova i izbornog procesa koji se generalno kritikuje uz napomenu da izražava nedostatak demokratskih kapaciteta", izjavila je Joksimovićeva.