Ana Brnabić: Neki preminuli nisu izbačeni sa biračkog spiska, jer nisu upisani u knjige umrlih

BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je u jedinstvenom biračkom spisku registorvano 1.227 osoba koje su rođene pre 1926. godine i navela da te osobe ne mogu da budu izbačene sa biračkog spiska jer nisu zavedene u matične knjige umrlih.

Brnabić je u Skupštini, tokom rasprave po amandmanima o Zakonu o lokalnim izborima, a odgovarajući na pitanje poslanika Ekološkog ustanka Aleksandara Jovanovića Ćute zašto njegov pokojni otac dobija poziv za glasanje iako je preminuo 2017. godine, rekla da to pitanje treba da bude upućeno članovima Komisije za uvid i analizu biračkog spiska.

Ukazala je da je Komisija nadležna za takva pitanja od kako je oformljena, odnosno nakon usvajanja izmena Zakona o biračkom spisku.

"To je sada stalno radno telo, ima 10 članova, od tih 10 članova pet članova je nominovala vladajuća koalicija, tri člana su nominovale poslaničke grupe opozicije po jačini, odnosno broju poslanika koji žele da učestvuju u tome, i dva člana organizacije civilnog društva sa dokazanim iskustvom u posmatranju izbora, to su CRTA i CESID", podsetila je Brnabić.

Dodala je da Komisija aktivno radi i da svako od građana može da pomogne u radu te komisije tako što će mejlom, predstavkama ili direktno na adresu Komisije da uputi pitanje i da zamoli za razjašnjenje ako je neko preminuo, a još uvek dobija poziv za glasanje.

"U svakom slučaju, Komisija se sada bavi analizom biračkog spiska. Po saznanjima koja ja trenutno imam, u jedinstvenom biračkom spisku identifikovali su, pošto imaju uvid u kompletan birački spisak, 1. 277 lica koja su rođena pre 1926. godine, dakle preko 100 godina starosti. Proverili su, uporedili su to sa matičnim knjigama i rođenih i preminulih. Ta lica nisu upisana u matične knjige preminulih, dakle ne mogu da se izbace iz biračkog spiska", objasnila je Brnabić.

Istakla je da su članovi Komisije inicirali i terensku kontrolu koja će utvrditi da li su ti ljudi živi ili nisu živi i dodala da će biti naloženo brisanje sa biračkog spiska ukoliko se utvrdi da je neka osoba preminula.

"Tako da, pod jedan, molim građane da se obrate komisiji, da pomognu rad komisije ako imaju bilo kakvih nejasnoća, i pod dva, članovi komisije to mogu da urade sami", rekla je Brnabić.

Poslanici o predlogu o obaveznoj obuci za biračke odbore, izbornim uslovima...

Poslanici vladajuće koalicije i opozicionih stranaka danas su, tokom rasprave po amandmanima na izmene Zakona o lokalnim izborima, polemisali o tome da li su neophodne obuke koje bi, kako je predloženo izmenama zakona, trebalo da prođu članovi biračkih odbora, opštinskih i gradskih izbornih komisija.

Poslanici vladajuće koalicije istakli su da se uvođenjem obavezne obuke za biračke odbore i izborne komisije ispunjavaju preporuke ODIHR-a, dok su poslanici opozicije tvrdili da su takve obuke suvišne, da iziskuju previše vremena i administrativnih procedura.

Predlagač seta izmena izbornih zakona, poslanik Miroslav Petrašinović, rekao je da je prioritetna preporuka ODIHR-a bila obuka srednjeg i najnižeg nivoa organa za sprovođenje izbora - gradskih i opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora.

"To je bila prioritetna preporuka ODIHR-a koju mi adresiramo kroz ova četiri izborna zakona, odnosno tačnije kroz tri na koje se ona odnosi. Govorite o krađi izbora. Obuke kako gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i biračkih odbora će sprečiti bilo kakvu mogućnost za krađu izbora, a izbornih krađa nije bilo ni do sada", rekao je Petrašinović obraćajući se poslanicima opozicije.

Dodao je da su, tokom poslednjih lokalnih izbora u 10 gradova i opština, svi članovi biračkih odbora opozicije potpisivali zapisnike na biračkim mestima.

"Nakon poslednjih parlamentarnih izbora, izbori su ponovljeni na 0,43 odsto biračkih mesta i to najčešće iz proceduralnih razloga. Tako da smo apsolutno odgovorno pristupili, uneli onu promenu, prioritetnu preporuku koju ODIHR traži od nas, da se sprovede obuka organa za sprovođenje izbora", naglasio je Petrašinović.

Istakao je da se sprovođenjem obuka i dobijanjem sertifikata apsolutno otklanja svaka sumnja u legitimnost, tačnost i ispravnost izbornog procesa. Poslanici opozicije su u raspravi ponovili kritike na račun predloženih izmena izbornih zakona. Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta ponovio je u raspravi tvrdnju da promene zakona koje je predložio Petrašinović neće sprečiti "izborne krađe", dok je poslanik Novog lica Srbije Miloš Parandilović kritikovao Petrašinovića da je juče pričao, kako je naveo, 25 minuta a da "nije rekao ništa".

Parandilović je takođe tvrdio da vlast ne zanima unapređenje izbornih uslova. Poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić je odgovarajući Parandiloviću, rekao da "postoje ljudi koji znaju samo da vređaju, koji nemaju ni plan ni program, koji su kukavice, koji se plaše i svoje senke, a koji se i plaše da Srbija napreduje".

"Mi iz Srpske napredne stranke nikada nećemo da obraćamo pažnju na njihove neosnovane napade. Mi ćemo da radimo na novim zakonima, na izmenama zakona, da radimo ono što nam je posao narodnog poslanika: da predlažemo zakone, da menjamo zakone, da glasamo za zakone, da damo svoj doprinos da Srbija bude jaka", rekao je Mrdić.

Poslanici prešli na raspravu o amandmanima na izmene Zakona o lokalnim izborima

Poslanici Skupštine Srbije završili su danas raspravu po amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i prešli na raspravu po amandmanima na izmene Zakona o lokalnim izborima.

Tokom rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, poslanici opozicije ponovili su kritike na predloge izmena tog zakona, tvrdeći da su izmene kozmetičke, a ne suštinske i da se njima neće poboljšati izborni uslovi.

Poslanik Stranke demokratske akcije Ahmedin Škrijelj zatražio je uvođenje elektronske identifikacije i video nadzora na biračkim mestima. Poslanik Mi snaga naroda Borislav Antonijević takođe je zatražio uvođenje video nadzora i elektronsku identifikaciju na biračkim mestima.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je Škrijelju i Antonijeviću da opozicija podnese inicijativu za uvođenje elektronske identifikacije i postavljanje video nadzora na biračkim mestima i da većinska koalicija nema problem da to podrži. "Ponoviću da sam imala konsultacije sa poslanicima većinske koalicije oko toga i nemaju u principu nikakav problem. Ako to bude jedinstveni predlog opozicije, verujem da ćemo mi podržati kao većina.

Dakle, to vam pričamo u ime svih ostalih poslaničkih grupa: dogovorite se međusobno, dajte predlog, nek podrže organizacije civilnog društva koje su uključene u ovo i usvajamo odmah", rekla je Brnabićeva. Poslanici opozicije su takođe tvrdili da je Brnabić juče tokom sednice prekidala raspravu o slučaju na Senjaku, na šta je ona istakla da je dopustila da se diskusija na tu temu vodi četiri i po sata.

"Dozvolila sam juče četiri sata i 30 minuta da pričate o tome što ste sada pokušali ponovo da pričate, zloupotrebljavajući amandman i Poslovnik. Tako da nemojte da obmanjujete građane, mogli su da vide šta sami. Pričali ste sve vreme koje ste imali, od popodne sam rekla 'sada ćemo preći na dnevni red'. Izborni zakoni su važni. Sve je u redu, ne morate da pričate, niko vas ne tera da pričate, samo nemojte da pričate neistine", rekla je Brnabić.

Narodni poslanici su nastavili raspravu po amandmanima na izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika. Poslanici su prošle sedmice završili načelnu raspravu o izmenama seta izbornih zakona, koje je predložio poslanik SNS Miroslav Petrašinović i prešli na raspravu o amandmanima, a završili su pretres u pojedinostima na dopune Zakona o izboru predsednika Republike.

Osim Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o izboru predsednika Republike, na dnevnom redu su i predlozi za izmenu Zakona o lokalnim izborima i predlozi izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu.

Na set izbornih zakona podneto je oko 160 amandmana. Petrašinović je u raspravi rekao da je set izmena izbornih zakona predložio kako bi se unapredio izborni proces u skladu sa preporukama ODHIR-a i naveo da je do sada ispunjeno 12 od ukupno 25 preporuka. Istakao je da izmenama četiri zakona, koje je predložio, treba da se poveća stepen stručnosti biračkih odbora, kao i članova opštinskih i gradskih izbornih komisija koji će morati da prođu obuku koju organizuje Republička izborna komisija. Petrašinović je naveo da je jedna od ključnih izmena to da birač potpisom sada može da podrži više izbornih lista.

Poslanici vladajuće koalicije su tokom dosadašnje rasprave podržali izmene seta izbornih zakona ističući da su one put ka jačanju izbornog sistema, dok su poslanici opozicije tvrdili da nije reč o suštinskim promenama koje će doprineti poboljšanju izbornih uslova.

Skupština - sednica održana u utorak

Poslanici Skupštine Srbije završili su u 18 časova rad za 19. maj, a raspravu o amandmanima na izmene seta zakona kojima se ispunjavaju preporuke ODIHR-a sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, nastaviće sutra u 10.00 sati.

Poslanici vladajuće koalicije i opozicije tokom današnje rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika diskutovali su o obukama koje bi trebalo da prođu članovi biračkih odbora i opštinskih i gradskih izbornih komisija.

Ministar pravde Nenad Vujić objasnio je da obuke za članove biračkih odbora i izbornih komisija nisu ništa novo, da su one postojale i ranije, a da je sada samo prihvaćena preporuka ODIHR-a da one moraju da budu obavezne.

Vujić je naglasio da obuke moraju da budu sprovdene na adekvatan i kvalitetan način.

Predlagač izmena seta izbornih zakona, poslanik SNS MIroslav Petrašinović rekao je da je predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika jasno definisano ko treba da održi obuku i ko sprovodi obuku kao i da RIK ima 1.500 trenera koji će u skladu sa onim kako RIK bude propisao sprovoditi obuku.

Poslanici vlasti i opozicije izneli su različite stavove tokom današnje rasprave o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na novo rešenje o tome da birač svojim potpisom može da podrži više izbornih lista.

Opozicija je tvrdila da se tom izmenom omogućava stvaranje "fantomskih lista", dok su poslanici vlasti naveli da je to bila jedna od preporuka ODIHR-a, a na čemu je opozicija insistirala.

Takođe, u okviru rasprave poslanici su polemisali i o slučaju pucnjave na Senjaku, na šta je više puta reagovala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić pozivajući ih da se pridržavaju dnevnog reda.

Poslanici su raspravljali i o odredbama predloga izmena Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na manjinske liste.

Poslanici su prošle sedmice završili načelnu raspravu o izmenama seta izbornih zakona, koje je predložio poslanik SNS Miroslav Petrašinović i prešli na raspravu o amandmanima, a završili su pretres u pojedinostima na dopune Zakona o izboru predsednika Republike.

Osim Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o izboru predsednika Republike, na dnevnom redu su i predlozi za izmenu Zakona o lokalnim izborima i predlozi izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu.

U Skupštini rasprava o odredbi zakona koja se tiče dobijanja statusa manjinske liste

Tokom rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, poslanici Skupštine Srbije su u popodnevnom delu sednice, između ostalog, polemisali i odredbi koja se tiče dobijanja statusa manjinskih lista.

Poslanik SNS Miroslav Petrašinović, koji je predlagač izmena seta izbornih zakona, rekao je da su sve odredbe koje se tiču manjinskih lista donete u skladu sa preporukama ODIHR-a.

"Oni su bili izričiti u ovome da bude da budu ovakva zakonska rešenja kakva su sada pred vama", rekao je Petrašinović.

Ukazao je da prema predloženim izmenama, u nazivu liste koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, mora biti sadržan pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine, a politička stranka koja podnosi tu listu mora biti upisana u registar kao stranka nacionalne manjine.

Poslanici opozicije kritikovali su predloženo rešenje, a poslanik Narodnog pokreta Srbije Dragan Ninković tvrdio je da se izmenama Zakona o narodnim poslanicima želi da omogući da grupa građana može da bude učesnik na izborima u statusu nacionalne manjine.

Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma tvrdio je da se predlogom izmena zakona ne sprovodi preporuka OEBS-a o tome da se definiše kriterijum za to ko može biti lista nacionalne manjine.

Poslanik Ruske stranke Slobodan Nikolić je, odgovarajući opozicionim poslanicima, rekao da ta stranka nije lažna niti fantomska.

Istakao je da je Ruska stranka registrovana 2013. godine i da okuplja potomke Rusa, ali i rusofile.

Popodnevni deo sednice obeležila je i polemika poslanika SNS-a Aleksandra Mirkovića i poslanika ZLF-a Radomira Lazovića o regularnosti izbora u Srbiji.

Mirković je, odgovarajući na navode Lazovića da SNS namešta izbore i da će ih izgubiti, ukazao da je velika kontradiktornost to što opozicija traži izbore, a tvrdi da vlast krade na izborima.

Istakao je da opozicija ne treba vlasti da zamera na ODIHR-ovim preporukama, jer ih je sama tražila, kako je rekao, obijajući pragove belosvetskih institucija u Strazburu i Briselu.

"ODIHR-ove preporuke ste vi tražili, na njima insistirali, kukali i molili i tražili da se one primene. Pa zašto sada ne kažete da je dobro što ih primenjujemo? Ove ODIHR preporuke vama smetaju i protiv njih ste, zato što vam se na taj način izbija i onaj poslednji argument za izborni debakl koji vas očekuje", rekao je Mirković.