Ministarka Đurđević Stamenkovski: Kultura pamćenja najbolji štit jednog društva

SURDULICA - Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski prisustvovala je danas obeležavanju slave Svetih surduličkih mučenika u Surdulici, posvećene hiljadama nevinih Srba, sveštenika, učitelja i vojnika koje su bugarski okupatori mučili i ubili tokom Prvog svetskog rata, i istakla da je kultura pamćenja najbolji štit jednog društva, dok kultura sećanja čuva naciju.

"Kultura pamćenja je najbolji štit jednog društva. Kultura sećanja čuva imunitet jednog naroda i jedne nacije. Kada znamo ko smo i odakle smo, nećemo pogrešiti pred dilemama sa kojima se kao narod i država suočavamo", poručila je Milica Đurđević Stamenkovski, saopšteno je iz ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ona je istakla da je obaveza sadašnjih generacija da čuvaju sećanje na nevino postradale žrtve bugarskih okupacionih zločina tokom Prvog svetskog rata i da ne dozvole da njihova žrtva bude prepuštena zaboravu.

Ona je naglasila da su Sveti surdulički mučenici stradali zbog svog naroda, svojih porodica, svoje vere, imena i prezimena, ali da danas predstavljaju duhovne zaštitnike Surdulice i čitavog ovog kraja.

"Stojimo na ovom svetom mestu jer nema ljubavi veće nego kada život položiš za bližnje svoje. Upravo su surdulički mučenici stradali zbog svojih najmilijih, svog naroda i svoje otadžbine", poručila je Đurđević Stamenkovski.

Podsetila je da je Surdulica, uz albansku golgotu, bila jedno od najstrašnijih mesta stradanja srpskog naroda tokom Velikog rata, zbog čega je ostala upamćena kao "srpska klanica".

Govoreći o značaju negovanja kulture sećanja, ministarka je istakla da je neophodno čuvati spomenike, spomen-kosturnice, hramove i memorijalne centre, kao i da stradanje surduličkih mučenika mora da ima zasluženo mesto u obrazovnom sistemu i kolektivnom pamćenju naroda.

Ona je izrazila uverenje da će Surdulica već naredne godine dobiti nove memorijalne sadržaje koji će dostojno svedočiti o stradanju srpskog naroda na ovom prostoru i služiti kao opomena budućim generacijama.

"Sve ovo činimo ne zarad osvete, već zarad pamćenja. Dužni smo da poštujemo svoje pretke, jer poštujući njih čuvamo i svoja ognjišta, porodice, državu, Crkvu i otadžbinu", naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Đurđević Stamenkovski poručila je da su država i Srpska pravoslavna crkva danas sabrane oko istog cilja - očuvanja istorijskog pamćenja i negovanja zaveta koji su surdulički mučenici ostavili srpskom narodu.

"Neka je slava Surduličkim mučenicima i neka nam Gospod oprosti greh zaborava. Konačno smo sazreli kao društvo da pamtimo, čuvamo i negujemo zavet koji su nam ostavili", poručila je Đurđević Stamenkovski.

Predsednik opštine Vladičin Han Goran Mladenović rekao je da je veliki usped da je, posle toliko godina, ustanovljena tradicija okupljanja i obeležavanja surduličkih mučenika.

"Jako je važno da se u što većem broju okupljamo ovde, na ovaj sveti dan i sećamo se surduličkih mučenika, kako bismo buduće generacije opominjali, podsećali da treba da se brane i štite od ovakvih događaja. Naše okupljanje danas je mirno, mi ne želimo nikakve podele, niti da bilo koga obeležavamo, jer znamo da su ovakvi zločini rezultat pogrešnih politika i zabludelih pojedinaca, nikako odgovornost za čitav narod", rekao je Mladenović.

Mitropolit vranjski Pahomije rekao je da su oni koji su postradali u Dubokoj dolini stradali da bi zaštitili one koji ostaju iza njih i da je ta istina mnogo godina bila zaboravljena i zapostavljena.

"Neprijatelj je hteo da ih uništi, a posle, nažalost i deo naše istorije posle Drugog svetskog rata takođe bio je da se oni zaborave i da ih se ne sećamo, ali i u ovim svetim molitvama, oni su se projavili i svi su se okupili", rekao je Pahomije.

Episkop raško prizrenski Teodosije rekao je da se od "svetih novomučenika u rodu našem", pominju jasenovački novomučenici, prebilovački, ali da danas naročito pominjemo surduličke novomučenike i sveštenike i naše očeve i majke i braću i sestre koji su nevini na stradanje dovedeni, samo zato što su Božiji, samo zato što se nisu hteli odreći sebe, svoga imena, svoje vere, svog identiteta.

"I kako tako tada, tako i danas, naročito na Kosovu i Metohiji, odakle dolazimo, mi hodimo putem Hristovim i znamo da je to put krsta, put stradanja, ali i put obnove i vaskrsenja, jedini put koji nas vodi ka pravome cilju. Sveti mučenici, pa i mi danas, ne prizivamo mučenje, stradanje, ali ako ono dođe, prihvatamo ga, ne sa tugom i očajanjem, nego sa radošću, da nas Gospod udostoji slave svoje, slave svojih mučenika i novomučenika i slave mučenika koji danas praznujemo, surduličkih mučenika, koji su svoju trku završili i stigli do Gospoda, koji su blizu Gospoda i raduju se njemu", rekao je Teodosije.