Panel: Prevazići rodne stereotipe za veće učešće žena u politici i postizanje pariteta

BEOGRAD - Žene i dalje nisu dovoljno zastupljene u politici i potrebno je povećati njihovo prisustvo na mestima gde se donose odluke, a jedan od načina da se to ostvari je prevazilaženje rodnih stereotipa i postizanje rodne ravnopravnosti, zaključci su panela "Raspakivanje prepreka za paritet: Stereotipi i negativne društvene norme u centru pažnje", koji je održan danas na Globalnoj konferenciji žena parlamentarki (GCWP) u Beogradu.

Na panelu na konferenciji čiji je domaćin Narodna skupština Republike Srbije, a koja se održava pod okriljem Interparlamentarne unije (IPU), predsednica Senata Uzbekistana Tanzila Narbajeva rekla je da je prevazilaženje rodnih stereotipa i negativnih društvenih normi jedno je od najaktuelnijih pitanja sa kojima se suočava savremena svetska zajednica.

Istakla je da Uzbekistan veruje da se ovaj problem može rešiti samo kroz sistemske reforme pokrenute političkom voljom rukovodstva zemlje.

"Predsednik Uzbekistana, Šavkat Mirzijojev, pokrenuo je široke reforme u svim oblastima državne politike i odredio rodnu ravnopravnost kao strateški prioritet zemlje", navela je Narbajeva.

Istakla je da Uzbekistan prevazilazi rodne stereotipe i negativne društvene norme, pre svega, kroz unapređenje normativno-pravnog okvira, kao i da sprovodi sveobuhvatne državne programe za podršku ženama.

Takođe, napomenula je da Uzbekistan stvara uslove za aktivno učešće žena u političkim i društvenim aktivnostima, priprema kadrovske potencijale i formira kadrovsku rezervu za rukovodeće pozicije.

"Smatramo da bi parlamenti na globalnom nivou trebalo da međusobno razmenjuju iskustva u zakonodavnoj delatnosti i mehanizme za uvođenje efikasnih zakona usmerenih na iskorenjivanje rodnih stereotipa.

​Uzbekistan je spreman da podeli svoje iskustvo. Uvereni smo da samo kroz sinergiju nacionalnih parlamenata i Interparlamentarne unije možemo izgraditi svet u kome žene imaju jednake mogućnosti kao i muškarci da u potpunosti ostvare svoj potencijal u vođenju zemlje", poručila je Narbajeva.

Predsednica CEDAW komiteta Nahla Hajdar navela je da stereotipi i diskriminatorne društvene norme i dalje ključno oblikuju politički put žena mnogo pre nego što one uđu u parlament.

Ona je naglasila da se liderstvo u javnom životu i dalje primarno definiše kao "muško", dok se uspešne žene u politici neretko tretiraju kao izuzetak, a ne kao legitiman izbor.

​Hajdar je upozorila na postojanje dvostrukih aršina i sve učestalije napade na žene u političkoj sferi.

​ "Ženskim liderima se sudi strože, podložnije su ličnijem preispitivanju i izložene su nasilnijim napadima, kako u stvarnom životu, tako i na internetu. Ove barijere su strukturne prirode i zato odgovor na njih mora biti strukturan", poručila je Hajdar.

​Ona je posebno istakla značaj tekućih procesa unutar UN-a, pre svega izradu novih opštih preporuka koje treba da osnaže primenu principa rodne ravnopravnosti.

​Hajdar je pozvala države članice da hitno usvoje mere, koje uključuju zakonske kvote, jednak pristup finansiranju kampanja, borbu protiv seksističkog govora mržnje u medijima, kao i uvođenje mehanizama odgovornosti za svaku vrstu diskriminacije.

​ "Pitanje rodnog pariteta u parlamentima ne tiče se samo prava žena, već je to pitanje legitimiteta, inkluzivnosti i opšte otpornosti samih demokratskih institucija", poručila je Hajdar.

Potpredsednica Nacionalnog saveta Namibije Ema Muteka istakla je da ta zemlja predstavlja primer da rodna ravnopravnost u političkom liderstvu nije slučajnost, već da je ona namerna, strukturisana i dostižna.

"Približili smo se rodnom paritetu u parlamentu, uz snažno prisustvo žena na visokim funkcijama, uključujući i šeficu države koja je žena, potpredsednica zemlje je žena, kao i predsednica Narodne skupštine", rekla je Muteka.

Dodala je da jednakost nije slučajna, već da je politički izbor i da je u današnjem svetu obeshrabrujuće to što se veštine žena još uvek prečesto zasenjuju njihovim polom, umesto da se prepoznaju njihove sposobnosti, stručnost i doprinos.

"Moramo da se udaljimo od toga da žene tretiramo kao posebnu kategoriju u liderstvu ili kao figure koje su tu samo da bi se ispunila kvota.

Žene nisu u liderstvu da bi popunile mesta ili da bi se brojale. One su u liderstvu zato što su sposobne, kompetentne i vredne učesnice u donošenju odluka", rekla je Muteka.

Predsednica Narodne skupštine Mađarske Agneš Forsthofer izjavila je da joj je čast da je među 55 žena koje trenutno obavljaju funkciju predsednice parlamenta širom sveta.

"Uverena sam da funkcija koju obavljamo za sve nas znači isto: ona nije u vezi sa vršenjem moći, već sa postavljanjem primera. Iz dana u dan, sve mi dokazujemo da ljudske osobine, posvećenost i visoka politička odgovornost nisu pitanje pola", rekla je Forsthofer.

Naglasila je da je važno da diskusije o rodnoj ravnopravnosti uključuju i žene i muškarce, dodajući da primer Mađarske pokazuje da jačanje političkog učešća žena zahteva istovremeno emotivnu motivaciju, društvenu podršku i stvarne mogućnosti.

"Kada su ovi elementi zajedno prisutni, žene ne samo da učestvuju, već i oblikuju društvene i političke promene", rekla je Forsthofer.

Predsednica parlamenta Azerbejdžana Sahiba Gafarova ocenila je da i dalje postoje trajni izazovi koje treba prevazići, a među najtežima su stereotipi i društvene norme koje ograničavaju lični razvoj žena.

"Svako društvo ima svoje tradicije, kulturne i društvene vrednosti. Nažalost, negativni stereotipi i društvene norme u vezi sa ulogom žena duboko su ukorenjeni uopšteno posmatrano. Očigledno je da niko ne bi osporio da se muškarci i žene razlikuju, ali to ne znači da nisu jednaki", rekla je Gafarova.

Navela je da svi poslanici dele kolektivnu odgovornost da stvaraju društva u kojima svaka žena i svaka devojčica može u potpunosti da ostvari svoj potencijal, bez diskriminacije i prepreka.

"Potrebni su nam sistemski i sveobuhvatni pristupi, zasnovani na pristupu celog društva. Kako bismo transformisali ove stereotipe i norme, pre svega moramo promeniti društvene percepcije - percepcije koje odbacuju rodni paritet. Moramo usmeriti društva ka usvajanju principa jednakosti između muškaraca i žena kao svoje osnovne vrednosti", rekla je Gafarova.

Navela je da promovisanje rodnih vrednosti kroz kulturne inicijative i podizanje svesti putem medija predstavljaju efikasne pristupe, ali i da se mora staviti poseban akcenat na obrazovanje, podizanje svesti i uključivanje mladih.

Šefica Kancelarije UN Žene u Srbiji Milana Rikanović rekla je da zakonodavne mere i rodne kvote daju opipljive rezultate u pogledu veće zastupljenosti žena u politici, ali da same brojke nisu dovoljne za promenu duboko ukorenjenih društvenih stereotipa.

"Srbija beleži značajan napredak, jer žene trenutno zauzimaju 38 odsto mesta u Narodnoj skupštini, što je direktna posledica uvođenja zakonske kvote od 40 odsto za manje zastupljeni pol na izbornim listama", navela je ona.

Rikanović je, međutim, upozorila da rodna ravnopravnost i dalje ostaje van domašaja u većini zemalja, s obzirom na to da žene na globalnom nivou drže svega oko 27 odsto parlamentarnih mandata.

Ukazala je na to da se žene u politici i dalje suočavaju sa dvostrukim standardima i pitanjima o izgledu, porodičnim obavezama i godinama, dok se od njih zahteva da stalno iznova dokazuju svoju kompetentnost.

Kao poseban i rastući globalni izazov, predstavnica UN Women je izdvojila sve učestalije nasilje, zastrašivanje i zlostavljanje političarki, naročito u onlajn prostoru.

"Održiv napredak zahteva sistemsko delovanje na više frontova - od jačanja međustranačke saradnje među parlamentarkama i uvođenja nulte tolerancije na nasilje, do kreiranja rodno odgovornih parlamenata i mentorskih mreža", navela je Rikanović.

Učesnici konferencije su predstavili neke od primera dobrih praksi u promovisanju rodne ravnopravnosti i borbi protiv stereotipa iz svojih zemalja.