Delegacija Ustavnog suda Slovačke u poseti Ustavnom sudu Srbije

BEOGRAD - Delegacija Ustavnog suda Slovačke boravi u bilateralnoj poseti Ustavnom sudu Srbije, a danas ih je primio predsednik suda Vladan Petrov koji im je zahvalio što su se odazvali pozivu i naveo da je sud Slovačke, zemlje sa kojom nas povezuje istorijsko i iskreno prijateljstvo, morao biti prvi pozvan u zvaničnu posetu, nakon skoro 10 godine od poslednje posete strane delegacije.

Petrov je naveo da kada je izabran za predsednika suda dao kolegama i javnosti više obećanja, između ostalog da će osnažiti postojeće i razviti kvalitativno drugačije odnose između nacionalnih akademskih i naučnih institucija, sa jedne strane, i Ustavnog suda, sa druge strane.

Podsetio je da je prva institucija sa kojom je sud zaključio Protokol o saradnji bila Pravni fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, čiji studenti su ubrzo došli u posetu Ustavnom sudu, a kojima je, kako je rekao, tada poručio da su došli u svoj, jedini pravi Ustavni sud.

Drugo obećanje, kako je rekao, je bilo da će oživeti međunarodnu bilateralnu saradnju, podsetivši da je poslednja zvanična poseta Ustavnom sudu bila 2017. godine

"S obzirom na to, odluka je pala odmah. Ustavni sud Slovačke, zemlje sa kojom nas povezuje istorijsko i iskreno prijateljstvo, morao je biti prvi pozvan", naglasio je on.

Kako je dodao, uzajamno poštovanje između dva naroda nije rezultat varljivih geopolitičkih interesa, nego sličnog, gotovo istovetnog, čvrstog uverenja da je suverenost države, koja dostojanstveno gradi svoje nacionalne ustavne vrednosti, ne dirajući i ne vređajući, već duboko poštujući tuđe, temelj zdravih odnosa između država zasnovanih na poštovanju načela međunarodnog javnog prava i Povelje UN.

Petrov je zahvalio predstavnicima Ustavog suda Slovačke što su odazvali i što poštuju teritorijalni integritet i suverenitet kao fundamentalne i univerzalne prinicipe međunarodnog pravnog poretka.

Jedan od razloga zbog kog je odlučio da prva poseta bude delegacija Ustavnog suda Slovačke, kako je rekao Petrov je i to što oni baštine jednu najstarijih evropskih ustavnih sudova, Ustavnog suda Čekoslovačke iz 1920. godine.

"To je Ustavni sud koji je nastao iste godine kada je donet i Ustav Austrije, jedan od tri velika profesorska ustava, u kojem je jedan od najvećih pravnika 20. veka Hans Kelzen normativno postavio model ustavnog suda kao posebnog i nezavisnog državnog organa. Ovaj organ ne samo da je predviđen ustavnim aktom, on je u jednom releventnom periodu, bezmalo dve decenije, do 1938, i efektivno postojao", objasnio je on.

Petrov se osvrnuo i na ustavno sudstvo u Jugoslaviji odnosno u SFRJ, i rekao da je ono "zaživelo" 1964. godine, a da je novi Ustav donet 2006. godine, kojim je, kako je naveo, u domenu ustavnog sudstva napravljen najveći otklon od ranijeg ustava.

Tada je, kako je dodao, uvedena ustavna žalba i znatno su proširene nadležnosti Ustavnog suda.

Petrov je delegaciji iz Slovačke objasnio kako funkcioniše izbor sudija i predsednika Ustavnog suda u Srbiji, i primetio da je u Slovačkoj način kandidovanja sudija, uključujući i postupak razgovora u parlamentu koji je vrlo transparentan, daleko bolje i preciznije razrađen.

"Nama bi, s obzirom na ono što nam možda predstoji posle parlamentarnih i predsedničkih izbora, značilo da čujemo vaša iskustva u rešavanju izbornih sporova. Mi nemamo tu nadležnost kao primordijalnu, već kao supsidijarnu", prokomentarisao je Petrov.

On je poručio da je slovački Ustavni sud poslednjih godina donosio odluke koje su razvile koncept nacionalnog ustavnog jezgra, odnosno fundamentalnih principa i vrednosti koji čine nacionalni ustavni identitet.

Pomenuo je i da je Slovačka već 20 godina u EU, a da je Srbija isti period na evropskom putu i ocenio da je destinacija poznata, ali da je put "vijugav i sa mnogo zastoja".

"Ustavni sud može i mora biti jedan od institucionalnih faktora koji svojim odlukama, dobro obrazloženim i usklađenim sa evropskim standardima, naročito sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, doprinosi jačanju vladavine prava kao fundamentalnog uslova za prijem u EU članstvo", naglasio je Petrov i dodao da pojedini kažu da se najbolje uči od protivnika, dok on smatra da se ipak najbolje uči od pravog prijatelja.

Potpredsednik Ustavnog suda Slovačke Ljuboš Sigeti se izvinio u ime predsednika Ustavnog suda Ivana Fiačana koji danas nije mogao da dođe u Srbiju zbog operacije.

Sigeti je rekao da Ustavni sud trenutno ima 12 sudija iako bi trebalo da ima 13, te da već treću godinu jedan sudija nedostaje, jer skupština i predsednik suda ne uspevaju da izaberu kandidata.

On je objasnio da svaki sudija ima po tri sopstvena savetnika, odnosno pomoćnika, ali da imaju pravo da izaberu eksternog savetnika, što su uglavnom profesori sa različitih pravnih fakulteta.

Pored osnovnih kriterijuma za izbor sudije tog suda u Slovačkoj poput pravnog obrazovanja, da ima minum 40 godina i 15 godina sudske prakse, sudija ima saslušanje pred komisijom skupštine, na kom se potvrđuju lične i ekspertske karakteristike za izbor.

Sigeti je objasnio da je reč o vrlo komplikovanom saslušanju koje se uživo prenosi putem interneta, ali i na glavnom trgu Bratislavi, gde građani mogu da gledaju saslušanje.

Predsednik države, kako je rekao, bira kandidate, ali ima mogućnost i da izabere predsednika i potpredsednika Ustavnog suda, dok njihov mandat traje 12 godina.

Sigeti je podsetio da se Ustavni sud u njihovoj državi ne nalazi u glavnom gradu već u Košicama.

Održan je i stručni sastanak na temu "Jačanje kapaciteta Ustavnog suda u kontekstu pristupanja EU: Iskustvo Slovačke".

Sastanku su prisustvovali i ambasador Slovačke u Srbiji Mihal Pavuk, kao i zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije Ranka Vujović, kao i sudije Dobrosav Milovanović, Zoran Lončar, Bojan Tubić, Milan Rapajić, Mihajlo Rabrenović, Nataša Plavšić, Atila Dudaš, Jelena Deretić, Nikola Banjac i troje savetnika.Pored potpredsednika Ustavnog suda Slovačke Ljuboša Sigetija bili su i sudije tog suda Miroslav Duriš i Miloš Mađar, kao i direktorka Odeljenja za međunarodnu saradnju Maria Sigfridova.