Macura: Neophodno ohrabriti starije da prijavljuju nasilje koje doživljavaju

BEOGRAD - Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura izjavila je da je istraživanje koje je sproveo njen kabinet pokazalo da je četiri od 10 žena u Srbiju starijih od 65 godina doživelo neki oblik nasilja i istakla da je neophodno ohrabriti starije da prijavljuju nasilje koje doživljavaju.

Macura je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starima, koji se danas obeležava, istakla da, iako je nasilje nad starijim osobama ozbiljan društveni problem, veliki broj žrtava i dalje ćuti zbog osećaja stida, straha i zavisnosti od nasilnika i navela da starije generacije ne treba da osećaju dodatni strah i stid, već da odmah prijave svako nasilje.

"Nasilje koje doživljavaju starije osobe najčešće se dešava u okviru sopstvenog doma i vrše ga najbliži članovi te zajednice", rekla je ministarka za K1 televiziju i dodala da u poslednje vreme postoji povećan broj slučajeva nasilja koje deca vrše nad svojim starijim roditeljima.

“Početak ove godine obeležili su smrtni ishodi, kada su sinovi ubili svoje majke. Čini mi se da se iz godine u godinu povećava broj slučajeva o kojima u javnosti govorimo. To ne znači da se povećava i broj slučajeva koji se de fakto dešavaju, ali je dobro što smo počeli da rušimo te stigme i barijere kada je reč o ovim oblicima nasilja. Mnogo češće se govori o partnerskim oblicima nasilja i nasilja nad ženama koje su mlađe dobi, ali retko govorimo o oblicima nasilja koje doživljavaju osobe starije od 65 godina“, ukazala je ona.

Macura je rekla da postoje različiti oblici nasilja kojima su starije osobe izložene, a koji često ostaju neprepoznati, kao što je zanemarivanje koje podrazumeva njihov osećaj, ali i iskustvo da nema ko da brine o njima, da nemaju dovoljno hrane, pristup medicinskom tretmanu, možda ni lekove.

Ministarka je dodala da je seksualno nasilje takođe jedan od oblika nasilja koje doživljavaju starije žene i da su mnoge žene bile primorane da ulaze u seksualne odnose sa svojim partnerima, a da nisu znale da je to nasilje i da to mogu da prijave.

Prema njenim rečima, mnogi od koji stariji misle da se ovakvi odnosi, čak i kada su nasilni, podrazumevaju u bračnoj zajednici.

“Podsetiću vas na istraživanje o tome kakvom su nasilju izložene mlade žene koje imaju između 13 i 19 godina. To istraživanje je pokazalo da čak tri četvrtine njih nikada nisu prijavile nasilje koje su doživele, srazmerno godinama kojima pripadaju. Rađeno je još jedno istraživanje, paralelno sa ovim, koje je radilo Gerontološko društvo Srbije, a koje je obuhvatilo žene srednje generacije, gde je takođe tri četvrtine njih izjavilo da nikada nije prijavilo nasilje”, navela je ona.

Macura je rekla da je i najnovije istraživanje pokazalo da 75 odsto žena nikada nije prijavilo da je imalo iskustvo nasilja i istakla da je neophodno prekinuti taj lanac ćutanja, tako što ćemo ohrabriti one koji pripadaju generaciji starijih od 65 godina da glasno govore o iskustvu koje su doživele i da prijave nasilnike.

Kada je reč o prevenciji, ministarka je navela da u prevenciju moraju biti uključeni mediji, posebno tradicionalni, jer je, kako je ukazala, najveći broj ljudi koji pripadaju populaciji starijoj od 65 godina još okrenut tradicionalnim medijima, dok su mlađe generacije okrenute novim, alternativnim načinima informisanja.

Govoreći o radu centara za socijalni rad, Macura je istakla da je jedan od izazova bila komunikacija sa javnošću, ali da su u prethodnom periodu preduzeti koraci kako bi se to unapredilo.

”Poslednjih godinu dana smo sa direktorima centara za socijalni rad organizovali obuke koje se odnose na komunikaciju sa javnošću. Centri za socijalni rad imaju i terenski rad, tako da obilaze sve koji su im na mapi, oni imaju više informacija kako ko živi i u skladu sa svojim nadležnostima izlaze u susret onima koji su najugroženiji. Bitno je da centar za socijalni rad ima tu informaciju”, navela je ministarka.

Kada je reč o ekonomskom i finansijskom nasilju nad starijim osobama, Macura je istakla da se ovaj oblik nasilja najčešće javlja u porodičnom okruženju i da često ostaje neprepoznat.

Kako je navela, osobe koje žive na selu, u nekim izolovanim sredinama i često pripadaju generaciji 65 i više godina, imale su svoja poljoprivredna gazdinstva i određena primanja koja se mogu klasifikovati kao prihodi na crnom tržištu, u smislu da su iznosili svoje proizvode na pijace, da nisu imali plaćene doprinose, da nisu imali registrovano gazdinstvo i samim tim nemaju pravo da ostvare penziju.

“Oni koji ostanu sami, a bili su zavisni od nekoga od članova domaćinstva, a godine su ih stigle, uskraćeni su za primanja. Ako su imali decu, a ona su otišla i nemaju osećaj da treba da brinu o roditeljima, to je jedan oblik ekonomskog nasilja. Postoje u partnerskim odnosima vrlo jasno definisani odnosi ko brine o novcu, dok je drugoj osobi pristup finansijama vrlo ograničen", rekla je Macura.

Navela je da ta pojava nije prisutna samo kod starijih žena i da ima dosta onih koje pripadaju mlađim generacijama, a koje čak i kada rade ne raspolažu svojim zaradama, već o tome odlučuju njihovi partneri.