Polemika o transplantaciji organa, Starović: Opozicija širi teorije zavere

BEOGRAD - Tokom rasprave o zakonima koji se tiču transplantacije organa poslanici vlasti i opozicije su se saglasili da bi trebalo usvojiti rešenje kojim bi se povećao broj transplantacija i donora, ali su polemisali i o mogućim zloupotrebama.

Na tvrdnje šefa poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića da Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa može biti zloupotrebljen reagovao je ministar za evrointegracije Nemanja Starović navodeći da se od opozicionih poslanika danas moglo čuti da implicitno porede zdravstvene radnike u Srbiji, koji spasavaju ljudske živote, sa zlikovcima terorističke UČK, što je, kako je ocenio, možda i najskandaloznija stvar koja je ikad izrečena u Domu srpske demokratije.

Starović je odgovorio da samo pominjanje trgovine ljudskim organima, pa čak i Žute kuće - najmonstruoznijeg zločina koji je sproveden nad našim sunarodnicima na prostoru bivše Jugoslavije - a u kontekstu Zakona o presađivanju ljudskih organa, zapravo predstavlja implicitno poređenje naših lekara, naših zdravstvenih radnika koji spasavaju ljudske živote, "sa zlikovcima i koljačima terorističke UČK".

Naveo je da, kada se govori o odgovornosti za to što je stopa zaveštanja organa u Srbiji danas među najnižima u Evropi, ona prevashodno leži u krilu onih koji šire i potenciraju najmračnije teorije zavere.

Dodao je da je pogotovo strašno kada to neki čine zarad sitnih i jeftiniih političkih poena.

"Taj šef poslaničke grupe opozicije je tu tezu izneo i tokom jučerašnje rasprave u načelu. Verovao sam naivno da je uvideo svoju grešku, da je otišao predaleko, ali sama činjenica da to ponavlja i jutros znači da to predstavlja autentični izraz politike koju zastupa. Verujem da naši lekari, naši zdravstveni radnici, ali i celokupna javnost Srbije, zaslužuju jedno izvinjenje, ali bojim se da ga nećemo čuti", istakao je Starović.

Šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije Miroslav Aleksić je, govoreći o Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, kazao da razume da je želja da se motivišu građani da budu donori organa kako bi spasili živote, ali, kako je rekao, smatra da se to ne radi na način na koji vladajuća koalicija želi da uradi.

Prema njegovim rečima, zakonom se stavlja van snage donorska kartica, koja je kako je rekao, praksa u evropskim zemljama.

Pitao je čemu služi donorska kartica ukoliko etički odbor zdravstvene ustanove ili član porodice, može da opozove odluku onoga koji ima donorsku karticu ili može njegove organe da da bez saglasnosti, odnosno bez da je taj pokojnik imao donorsku karticu.

Tvrdio je da se zakonom otvara mogućnost zloupotrebe za trgovinu organima navodeći da u afričkim zemljama postoji "tiha pandemija prodaje organa", a i da se videlo šta se događalo u Žutoj kući.

Poslanica Srpske napredne stranke Marija Zdravković upozorila je da je Aleksić sigurno uneo veliki nemir među ljude koji nisu pročitali zakon i koji nisu tumačili sve članove zakona.

Ona je upozorila da raznim teorijama zavere stanovništvo može dosta da se uznemiri, i dobija kontra rezultat.

"Ja prosto ne želim da verujem da u ovoj sali postoji bilo ko ko je protiv transplantacije u Srbiji i da ona bude što bolja i u što većem obimu", rekla je Zdravković.

Ona je istakla da u etičkim odborima sede veoma moralni i kompetentni ljudi i objasnila da u predlogu zakona piše da onaj ko želi da bude donator on se upisuje u registar donora, a onaj ko ne želi, on se upisuje u registar onih koji to ne žele.

"Ukoliko neko ima donorsku karticu, on naravno može da se upiše. Čim zakon postane aktivan, on podrazumeva registar i on može da se upiše. Ja sam tako shvatila i evo, ja sam osoba koja želi da se upiše u registar donora i ja pozivam sve one koji nas danas gledaju, sve naše građane ko zaista ima altruistički stav o tome i ko oseća potrebu da se upiše", rekla je Zdravković.

Ona je navela da je država pokazala da poštuje želju i stav nekih ljudi koji ne žele da se upišu u registar donora i isključivo ne žele da budu donori organa, da se upišu u registar onih koji ne žele nikada.

"Što se tiče porodice, ona odlučuje onda kada se neko nije odlučio i kada postoji situacija da se porodica pita. Etički odbor je samo krajnja instanca koju sam sigurna da će se veoma retko koristiti, ali je to u potpunosti pravno uređeno, a i veoma moralno uređeno jer se etički odbor sastoji iz jednog ozbiljnog broja ljudi i ja još jednom ponavljam, tu se biraju ljudi najčasniji, profesionalci koji godinama rade taj posao", rekla je Zdravković.

Odbacila je tvrdnje Aleksića da liste čekanja nisu rešene.

"Znam da je veliki broj ustanova u Srbiji rešio liste čekanja, ali ja mogu da kažem ono apsolutno što znam za svoju ustanovu, i veoma mi je ružno kada neko kaže paušalno, bez podataka. Na Bežanijskoj kosi ne postoji lista čekanja za koronarografije, ne postoji lista čekanja za skener i magnetnu rezonancu, i ne postoji lista čekanja, postoji lista zakazanih operacija za kuk i koleno. Ali to nije samo na Bežanijskoj kosi", rekla je Zdravković.

Poslanik SNS Darko Laketić apelovao je na postizanje društvenog konsenzusa i uklanjanje predrasuda kada je reč o temi transplantacije i doniranja organa, naglašavajući da aktuelni pravni okviri pružaju maksimalnu bezbednost pacijentima.

​Laketić je tokom skupštinske rasprave oštro osudio širenje dezinformacija i laži u javnom prostoru koje se odnose na etički odgovor i navodne zloupotrebe, poput priča o "žutim kućama", ocenivši da takav rečnik unosi sumnju među građane i direktno ugrožava živote onih koji čekaju na transplantaciju.

"Etički odbor svake ustanove čine najstručniji i najmoralniji lekari. I tu nema dalje diskusije. Postojeći zakon je vrlo strog po pitanju bezbednosti i nikakva zloupotreba nije moguća ni po njemu", istakao je Laketić.

​On je naveo da više od 1.700 ljudi u Srbiji trenutno čeka na doniranje organa, odnosno na šansu za život, zbog čega je ključno javno propagirati koncept pretpostavljene saglasnosti.

Prema njegovim rečima, taj standard podrazumeva da su svi građani rođenjem potencijalni donori, izuzev onih koji se eksplicitno izjasne da to ne žele, što je model koji uspešno primenjuju brojne evropske zemlje.

​Kao primer uspešne prakse, Laketić je naveo Španiju sa oko 4.400 transplantacija godišnje i Austriju sa 640.

"Do tih zakonskih rešenja moramo doći društvenim konsenzusom, tako što ćemo pobediti predrasude i uključiti verske zajednice, kako bismo svi zajedno bili na istom putu", rekao je Laketić.

​On je ocenio da predlog zakona predstavlja važan "među-korak" i neophodnu vremensku distancu koja će omogućiti društveni preobražaj pre potpunog usvajanja zakona o pretpostavljenoj saglasnosti.

Laketić je zaključio da su ovi zakoni jasan napor države i Ministarstva zdravlja da se poveća broj donorskih organa i spasu ljudski životi, zbog čega je o zdravstvenim temama neophodno govoriti oprezno, pažljivo i isključivo istinom.

Poslanica Socijalističke partije Srbije Mirka Lukić Šarkanović ocenila je da je Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa izuzetno važan i navela da niko ne bi trebalo da ima dilemu da li ga treba doneti i da li treba ući u Eurotransplant.

Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović je naveo da je uputio svim poslaničkim grupama inicijativu da pijaća voda postane ustavna kategorija.

"U situaciji kad je svima jasno da je milion građana Srbije trenutno žedno jer nema pristup čistoj pijaćoj vodi, kad je jasno da nam slede klimatske promene, da nam sledi žeđ, treba da pokažemo brigu o nečemu bez čega ne može niko u ovoj zemlji, kojoj god političkoj partiji pripada", rekao je Jovanović.

On je ocenio da to nije pitanje politike već politike budućnosti i poručio da čeka da se stranke izjasne o tome, posebno vladajuća stranka.

"Vi niste pričali o zdravstvu, pričali ste o nečemu drugom što je svakako važno, ali ne možete da pričate o čemu god želite", ukazala je predsednica parlamenta Ana Brnabić i dodala da ga je pustila da govori jer je tema važna, ali ga je zamolila da se drži dnevnog reda.