Konferencija "Porodice i dalje čekaju istinu i pravdu": Zločini nad Srbima nekažnjeni

BEOGRAD - Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji održalo je danas u Beogradu konferenciju za novinare "Porodice i dalje čekaju istinu i pravdu", povodom 28 godina od prvih otmica zdravstvenih radnika na KiM, na kojoj je istaknuto da nestali neće biti zaboravljeni i da će porodice nestalih i država Srbija nastaviti da se bore za istinu.

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović rekla je da je krajem 20. veka srpski narod na KiM doživeo strašna nasilja, poniženja i satanizaciju, kidnapovanja i mučka ubistva od strane OVK i egzodus oko 250.000 ljudi, i to nakon potpisivanja Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 kojom je garantovana bezbednost i sigurnost svih građana na toj teritoriji.

"Zdravstveni radnici su ostali na svom radnom mestu i svojom doslednošću, hrabrošću pokazali potpunu posvećenost humanoj misiji kojoj su bili do kraja veoma verni", istakla je Tomanović.

Podsetila je da su 14. maja i 22. juna 1998. godine oteti desetorica radnika Ugljenokopa Belaćevac kod Obilića, a da je 24. juna 1999. godine selo Dojnica kod Prizrena zapaljeno, a 17 ljudi je nestalo i njihova sudbiona nije poznata.

Istakla je da oni ne smeju biti zaboravljeni i navela da će na Vidovdan, 28. juna, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu biti održana liturgija i parastos za sve žrtve zločina na KiM.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović naveo je da je od 9.552 lica nestala lica u regionu 1.580 nestalo na prostoru AP KiM, a više od trećine njih su Srbi.

"Ono što me brine je činjenica da su privremene institucije u Prištini i institucije u Hrvatskoj, kad su u pitanju srpske žrtve i zločini nad Srbima, proglasili upravo moratorijum. Time se ne bave i jednostavno mi smo vrlo iznenađeni, ali nećemo odustati od naših zahteva da se ti procesi vrate na kolosek na način kako je to propisano međunarodnim dokumentima", rekao je Odalović.

Dodao je da je jun mesec najvećeg u najdužeg stradanja Srba od Vidovdana pa nadalje.

"Stradanje i nestala lica koja su i u junu, ali i pre i posle toga nestali je najdirektnija posledica i promocija onih koji je trebalo kao teroriste sankcionisati, a ne dati im pun mandat. Kada se vratimo na taj mesec, na taj jun, koliko god da smo očekivali da Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 prekinu sukobe, razaranja i stradanja, mi smo dobili pogrom pred 50.000 svetskih mirovnjaka koji su tada dobro opremljeni, dobro pripremani i dobro naoružani došli na prostore KiM. Tada kreću najveća stradanja i to je ono što takođe obeležava ovaj mesec", dodao je Odalović.

Govoreći o otetim rudarima, zdravstvenim radnicima i meštanima sela Dojnica, Odalović je istakao da je njihov jedini greh bio to što su bili Srbi, kao i da je to bio jedini greh dece stradale na Bistrici, seljaka koji su u Starom Gracku otišli da požanju pšenicu, kao i putnicima u autobusu na Livadicama koji su na Zadušnice krenuli da obiđu grobove svojih najbližih.

"Svi ovi zločini koje smo pomenuli su ostali nekažnjeni. I niko se njima u međunarodnim krugovima, međunarodnim institucijama, a da ne pričamo o privremenim institucijama u Prištini, ne bavi. To za njih nisu ni zločini i to za njih nisu teme", rekao je Odalović.

Istakao je da međunarodna zajednica dozvoljava Prištini da menja istoriju i bez kriterijuma procesuira nedužne ljude.

"Ovde je najveća sramota međunarodne zajednice, međunarodne misije pred čijim punim mandatom i podrškom se sve desilo. Ništa se nije desilo bez njih. Negde su bili bliže, negde dalje, negde više, negde manje. Negde direktno, negde manje direktno involvirani. Ali su dozvolili da se svi ovi zločini dogode. I danas dozvoljavaju da Priština menja istoriju, da procesuira ljude, ne znam po kojim kriterijumima i po kojim spiskovima. Danas su oni ti koji od Prištine ne traže da istraži zločine i da nam pomogne da svi zajedno rasvetlimo sudbinu nestalih", ukazao je Odalović.

Istakao je da će porodice nestalih i država Srbija nastaviti da se bore za svakog nestalog i za istinu.

"Porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, ali imaju pravo i da znaju ko je odgovoran za zločine. Oni se nisu izgubili, nego ih je neko u zločinu koji je počinio kidnapovao, možda i ubio na licu mesta i to je ono od čega mi apsolutno ni jednog trenutka nećemo odustati", naveo je Odalović.

Direktor Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Slobodan Aćimović rekao je da borba Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji uliva nadu porodicama da će konačno istina izaći na svetlost dana.

"Siguran sam da bi mnogi slučajevi odavno bili rasvetljeni da je postojala podrška i razumevanje međunarodne zajednice. Međutim, situacija je, nažalost, takva da međunarodni faktori štite šiptarske teroriste koji su činili zločine nad srpskim stanovništvom. Navodno suđenje nekim teroristima u Hagu bojim se da je samo farsa. Imamo primere suđenja u Haškom tribunalu kada su ih oslobađali odgovornosti", rekao je Aćimović.

Sofija Tomanović, unuka nestalog profesora doktora Andrije Tomanovića, koji je radio kao redovan profesor Medicinskog fakulteta i načelnik Hirurške klinike Kliničko-bolničkog centra u Prištini, a koji je kidnapovan sa radnog mesta 24. juna 1999. godine, rekla je da je njen deda ceo radni vek posvetio bolesnima, bez obzira na veru i nacionalnost.

"Ne samo naša, nego i sve ostale porodice, žive u totalnom neznanju šta se desilo sa njihovim najmilijima", dodala je ona.

Na konferenciji je pročitan i apel predsednika Srpskog lekarskog društva akademika profesora doktora Radoja Čolovića, koji je upućen svim državnim organima Srbije, međunarodnim institucijama na AP KiM, predstavnicima diplomatskog kora, međunarodnim organizacijama za ljudska prava, kako bi pružili pomoć u rasvetljavanju sudbina nestalih medicinskih radnika.