U Narodnoj skupštini održano četvrto javno slušanje o finansiranju političkih aktivnosti

BEOGRAD - U Skupštini Srbije danas je održano četvrto javno slušanje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. Očekuje se da se ovaj predlog zakona pred poslanicima nađe u ponedeljak, 6. juna.

Ovo je četvrto javno slušanje o ovom predlogu zakona, a prethodno su javna slušanja održana u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Petrašinović je istakao da je Predlog zakona pripremljen u saradnji sa OEBS/ODIHR, sa ciljem sprovođenja preporuka koje je ova organizacija uputila nakon više izbornih procesa u Srbiji, radi daljeg unapređenja izbornih uslova.

Naveo je da je tekst Predloga usaglašen sa ODIHR i dostavljen na mišljenje svim relevantnim institucijama i zainteresovanim akterima u zemlji.

Petrašinović je posebno ukazao da predložena rešenja obuhvataju osam ključnih preporuka koje se odnose na smanjenje dozvoljenih donacija političkim subjektima, veću transparentnost finansijskog izveštavanja o izbornim kampanjama, proširenje ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, uvođenje stepenovanog sistema sankcija, uređivanje učešća trećih lica u izbornoj kampanji, ograničenje troškova izborne kampanje i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, skraćenje rokova za postupanje Agencije i vođenje upravnih sporova, obezbeđivanje jednakih uslova za korišćenje javnih prostora, kao i ukidanje jemstva za političke subjekte koji nemaju narodne poslanike ili odbornike.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, propisano je, između ostalog, da maksimalno zaduženje političkog subjekta može biti do 25 odsto od ukupno opredeljenih sredstava iz javnih izvora koje taj subjekt koristi za redovno finansiranje ili koja su mu opredeljena u toku godine kada se sprovode izbori.

Smanjen je rok otplate kredita ili zajma sa tri na dve godine za redovno finansiranje, a kada je u pitanju finansiranje političke kampanje, zajam mora biti vraćan do 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.

Petrašinović je precizirao da pravna lica mogu da daju prilog u visini 10 prosečnih zarada u Republici Srbiji, a fizička lica pet zarada, dok za izbornu kampanju fizička i pravna lica preko tog iznosa mogu dati još 50 odsto od maksimalnog iznosa za finansiranje političke stranke. Jedna od novina u zakonu odnosi se na ukidanje jemstva za političke subjekte koji nemaju svoje ovlašćene predstavnike, odnosno poslanike ili odbornike u skupštinama.

Petrašinović je rekao da predlog omogućava i takvim političkim subjektima da ostvare prava na sredstva iz javnih izvora bez polaganja jemstva.

On je naveo da se izveštaji o finansiranju izborne kampanje podnose 30 dana od dana objavljivanja konačnih, odnosno ukupnih rezultata izbora. Poslanik "Mi glas iz naroda" Branko Pavlović ocenio je na javnom slušanju da bi limit troškova za izbornu kampanju trebalo da bude četiri umesto šest miliona evra, dodajući da bi taj iznos bio primereniji.

"Mislim da je potpuno pogrešna odredba po kojoj Agencija za sprečavanje korupcije obaveštava poreske organe ko je nešto više donirao da bi oni onda napravili neki svoj program provere", smatra Pavlović. Smatra da poreski organi, ako u nešto sumnjaju, terba da rade svoj posao kako misle da treba da rade.

"Što se tiče finansiranja od strane trećih lica, to je dobro što je tu limit relativno nizak. To i treba da bude", ocenio je Pavlović. Petrašinović je odgovorio da se ne slaže sa Pavlovićem u pogledu toga da Agencija za sprečavanje korupcije ne treba da dostavlja podatke Poreskoj upravi, jer, kako je naveo, na taj način će se postići još bolja kontrola kad je u pitanju trošenje sredstava u izbornoj kampanji i da li je sve bilo u skladu sa zakonom.

Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević ocenila je da ima prostora za poboljšanje zakona i postavila pitanje zbog čega se žurilo sa javnim slušanjima ako je cela svrha da se ispune preporuke ODIHR-a. Jedan od učesnika javnog slušanja Vukša Dragović ocenio je da bi zakon trebalo da prepozna one koji se finansiraju iz inostranstva preko nevladinih organizacija, a deluju isključivo politički.

Pojedini učesnici su ocenili da se zakonom ne menja suština, a bilo je i predloga da svaki učesnik izbora mora da prijavi svaku uplatu i svako plaćanje u roku od 24 sata, a da ih Agencija za sprečavanje korupcije objavi na svom sajtu najkasnije narednog dana.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podržao predlog za autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima

​​BEOGRAD - Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podržao je na današnjoj sednici predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe Zakona o elektronskim medijima koji se tiče ostavki četiri člana saveta REM-a i uputio ga parlamentu na usvajanje po hitnom postupku.

Odbor je sa 10 glasova "za" odlučio da predloži Skupštini donošenje ovog tumačenja sa ciljem da se reše pravne nedoumice oko statusa članova Saveta REM-a.

Predlog za autentično tumačenje podnela je predsednica Odbora za kulturu i informisanje Nevena Đurić radi, kako je obrazloženo na sednici, otklanjanja nedoumica u vezi sa primenom člana 18 tačka 4 Zakona o elektronskim medijima, odnosno kako bi se preciziralo da li se pisane izjave četvoro izabranih članova Saveta REM-a, podnete Narodnoj skupštini 19. decembra 2024. godine, mogu smatrati punovažnim ostavkama.

Član Odbora za Ustavna pitanja i poslanik SNS Dragan Nikolić rekao je da članovi Saveta REM-a koji su ranije podneli ostavke zapravo nisu ni mogli pravno da ih podnesu, jer telo za koje su izabrani u tom trenutku nije bilo konstituisano.

Prema njegovim rečima, te ostavke su bile "najobičnija politikantska manifestacija za trovačke medije", a novo autentično tumačenje zakona pružiće mogućnost da se tim ljudima omogući povratak u Savet REM-a.

"Savet REM-a, i pored izbora svih članova u parlamentu, pravno posmatrano, nikada nije profunkcionisao niti su verifikovani mandati izabranih lica, jer su oni podneli ostavke pre konstituisanja i polaganja zakletve", smatra Nikolić.

Ocenio je da je donošenje autentičnog tumačenja deo nastojanja da se otklone primedbe na izborni proces i doprinese ispunjavanju preporuka međunarodnih institucija.

Poslanik Srbija centra SRCE Slobodan Petrović tvrdio je da za autentičnim tumačenjem nema potrebe, navodeći da član 18 Zakona o elektronskim medijima propisuje da mandat člana Saveta prestaje podnošenjem pisane ostavke Narodnoj skupštini.

Petrović je podsetio da je Skupština 12. novembra 2024. godine izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, a da su četiri člana 19. decembra podnela ostavke, nakon čega je Odbor krajem decembra pokrenuo postupak za izbor njihovih naslednika.

Prema njegovim rečima, činjenica da je postupak za izbor novih članova tada pokrenut potvrđuje da su ostavke bile prihvaćene, zbog čega je, kako smatra, sadašnji predlog autentičnog tumačenja protivrečan ranijim odlukama Odbora.

On je ocenio da u zakonu ne postoji institut "faktičkog preuzimanja funkcije", na koji se poziva predlagač autentičnog tumačenja i zatražio da Odbor odbije predlog.

Narodna poslanica SNS i zamenica člana Odbora za kulturu i informisanje Sanja Jeftić Branković, rekla je da proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) traje već skoro dve godine zbog, kako je navela, tihe opstrukcije opozicije.

Istakla je da je postupak sproveden na najtransparentniji mogući način i da su poslanici iz opozicije koristili nedovoljno jasne zakonske odredbe kako bi proces u javnosti predstavili kao netransparentan.

​Ona je ukazala na to da su pojedini članovi Odbora pokušavali da od predsedavajućeg dobiju tumačenja zakona koja idu u prilog određenim kandidatima.

Jefić Branković je pohvalila rad skupštinske službe koja je, kako kaže, danonoćno obrađivala obimnu dokumentaciju, koja je u pojedinim trenucima prelazila i 300 dokumenata dnevno.

​Prema njenim rečima, izbor članova REM-a mogao je biti završen još pre sedam ili osam meseci, nakon što je sprovedena potpuna kontrola svih predloženih kandidata.

Ona je naglasila da se tumačenjem zakona maksimalno izašlo u susret opozicionim predlozima, te da su neosnovane tvrdnje da vladajuća većina vrši sporne smene i da proces nije bio javan.

Mileva Malešić, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su ostavke 14. novembra 2025. godine, a kao razlog naveli su to što Skupština Srbije nije izabrala svih devet članova Saveta.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije obustavio je 25. juna postupak za predlaganje člana Saveta REM koga predlažu nacionalne manjine i pozvao četiri člana koji su podnela ostavke da preuzmu funkcije u REM-u.

Četvoro članova Saveta REM-a koji su podneli ostavke saopštili su nakon toga da zaključak Odbora sam po sebi nije dovoljan, već da je, potrebno da Skupština razreši nastale pravne nedoumice.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić potom je najavila da će Narodnoj skupštini, u skladu sa Poslovnikom, biti podnet zahtev za autentičnim tumačenjem relevantnih odredbi Zakona o elektronskim medijima, o kome će odlučivati narodni poslanici.