Poslanici vlasti i opozicije različito ocenjuju predloge zakona na dnevnom redu

BEOGRAD - Poslanici vladajuće koalicije i opozicije su tokom rasprave u Skupštini Srbije o 18 tačaka dnevnog reda izneli različite ocene predloženih zakonskih rešenja, pa su poslanici vlasti podržali predložene zakone, dok ih je opozicija kritikovala.

Poslanik SNS i predlagač izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti Miroslav Petrašinović, rekao je tokom rasprave da je sadašnja vlast jedina koja je apsolutno pokazala spremnost da sve međunarodne obaveze i preporuke ODIHR-a implementira i da traži način kako to može najbolje da učini.

On je, odgovarajući poslanici Ekološkog ustanka Danijeli Nestorović koja je prethodno rekla da se "Petrašinović hvali da je pisao zakone", istakao da je on predlagač, a ne neko ko je pisao zakone.

"U svom uvodnom izlaganju sam jasno rekao i više puta ponovio da je zakonski predlog, nacrt o izmenama dopunama i zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, nastao kao plod aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije, pre toga Vladine komisije za unapređenje izbornog procesa i ispunjavanje određenih preporuka", rekao je Petrašinović.

On je podsetio da su održana četiri javna slušanja o tom predlogu zakona i to u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

"Apsolutno ste imali svo vreme ovoga sveta da se uključite, da se pripremite, da pogledate akt, i plus vam dostavljen dostavljen komentar ODIHR-a onda kada je to dostavljeno Narodnoj skupštini Republike Srbije", naveo je Petrašinović.

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević rekao je tokom rasprave da će ta stranka podržati zakone koji su na dnevnom redu.

"Rekao bih da i oni zakoni koji nisu na našoj evropskoj agendi, a danas su na dnevnom redu, imaju i sadrže i taj neki duh, odnosno oni uređuju našu državu i naše društvo na način koji ni po čemu ne zaostaje za onim državama koje su primeri demokratije i poštovanja ljudskih prava", istakao je Starčević.

Govoreći o Predlogu zakona o oružju i municiji, naveo je da se oni tiču pravnog sređivanja stanja kad je oružje u pitanju.

"Oblast oružja mora biti uređena tako da štiti poštenog građanina, a najoštrije sankcioniše svaku zloupotrebu. Tragedije u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni ostavile su i postale opomena za sve nas, za sve građane Srbije. I mislim da smo tada kao društvo shvatili da moramo da povučemo crvene linije", rekao je on.

Poslanica poslaničke grupe Radnička partija, Ruska stranka, Ujedinjena seljačka stranka Irena Živković pozdravila je donošenje zakona o roditelju negovetalju i izrazila očekivanje da će on biti jednoglasno usvojen.

"Nakon 13 godina bukvalno vapaja roditelja dece sa smetnjama, mi imamo na ovoj sednici konačno i zakon 'roditelj-negovatelj'. 13 godina borbe, 13 godina toga da ih niko nije video i čuo, i ja bih pre svega kao jedna od njih, kao roditelj deteta sa smetnjama, a nakon toga i kao aktivista koji je u ovoj priči prirodno svih 13 godina, prvo da se zahvalim udruženjima građana i roditeljima, naročito roditeljima pojedinačno", rekla je Živković.

Ona je dodala da im je trebala velika hrabrost za to i velika žrtva, jer su, kako je navela, upravo zanemarivali svoju decu da bi se borili za svu decu čiji roditelji zaslužuju ovo pravo.

"Ovo je njihova pobeda i želim da im se prvo zahvalim, a onda da se obratim i onima koji su nezadovoljni ovim nacrtom zakona i da ih zamolim da se sete kako smo pre 10 godina informisali javnost po tribinama, po protestima i po gradovima širom Srbije i kako skoro niko od političkih aktera nije bio ni čuo za ovaj zakon, a sada svi politički akteri u Srbiji govore o ovom zakonu, promovišu ga i podržavaju ga", rekla je Živković.

Ocenila je da je to ogroman korak i revolucija u socijalnoj politici.

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović iznela je stav da je trebalo da se o svim zakonima koji su na dnevnom redu raspravlja pojedinačno, kao i da se ispune sve preporuke ODIHR-a.

Takođe je tvrdila da vlast, kako je rekla, koristi institut "proglašavanja stvarnosti nepostojećom", navodeći situaciju sa REM-om i sa najavljenom ostavkom predsednika.

Replicirao joj je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov koji je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izabran za predsednika 2017. godine sa 2.012.788 glasova ili 56,01 odsto, u prvom krugu, a proveru svog rada imao je 2022. godine, kada je, takođe u prvom krugu, osvojio 2.224.914 glasova ili 60,01 odsto.

"Dakle, rad predsednika Republike su ocenjivali građani Srbije, i budući da su mu posle pet godina prvog mandata dali i u apsolutnim i u relativnim brojevima veću podršku, u prvom krugu pobedio ponovo, pokazuju da ne da nije imao razloga da podnosi ostavku iz ovih ili onih razloga, nego da su građani, naprotiv, vrlo zadovoljni njegovim radom", istakao je Jovanov.