Mesarović: Država će se boriti za još veći životni standard

BEOGRAD - Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je danas da će država boriti za još veći životni standard, da plate budu još veće, da primanja budu veća, da postoji kontinuitet, uz puno razumevanje i za penzionere i potrebu za rastom penzija.

Odgovarajući na pitanje poslanika Radničke partije Đorđa Đorđića o životnom standardu ikako građanin sa ličnim dohotkom od 64.500 dinara može da preživi, Mesarović je podsetila da je do 2012. godine prosečna zarada u Republici Srbiji iznosila 330 evra i da je stopa nezaposlenosti iznosila 25,9 odsto.

"Stopa nezaposlenosti danas u Republici Srbiji iznosi nešto iznad 8 odsto i mislim da treba da bude na ponos činjenica koliko je predsednik države, pre svega uz njegove lične napore i zahvaljujući činjenici koliko je podigao ugled naše zemlje i podigao Srbiju na investicionoj mapi sveta, koliko je novih fabrika, kad je u pitanju i domaći i strani investitori, koliko je uspeo da sprovede jednu ozbiljnu industrijalizaciju i da industriju stavi na noge", istakla je Mesarović.

Navela je da je 2012. godine na svim srpskim gigantima bio katanac, a oni koji nisu bili zatvoreni ostavljeni su u strašnim dugovima.

Mesarovićeva: Pregovaramo sa dva investitora za ulaganja u Sremsku Mitrovicu

Potpredsednica vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je danas da se aktivno pregovara sa dva investitora koja bi trebalo da ulože u Sremsku Mitrovicu, kao i da bi država mogla kroz javno-privatno partnerstvo da obezbedi izgradnju hotela u tom gradu.

"Sremska Mitrovica je grad sa povoljnim privrednim ambijentom. U ovom trenutku razgovaramo sa dva investitora kada je u pitanju Sremska Mitrovica. To je svakako privatni kapital koji sam investitor bira gde će uložiti, ali svakako ćemo se truditi da u narednom periodu obezbedimo i dodatni broj radnih mesta i u Sremskoj Mitrovici, ali i na teritoriji cele zemlje", rekla je Mesarovićeva u parlamentu odgovarajući na pitanje Đorđa Đorđića iz poslaničke grupe Radnička partija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka šta je Vlada Srbije investirala u Sremsku Mitrovicu u protekle dve godine.

Ministarka je istakla da se država kontinuirano bori za nova radna mesta, navodeći da je posebna fokus usmeren na područja sa najvećom stopom nezaposlenosti.

Komentarišući Đorđićevu izjavu da Sremska Mitrovica još uvek nema hotel, Mesarovićeva kaže da bi država to mogla da reši kroz javno-privatno partnerstvo.

Pavkov: Država ulaže još 18 miliona evra za proširenje tela deponije u Sremskoj Mitrovici

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da država ulaže dodatnih 18 miliona evra za proširenje tela deponije u Sremskoj Mitrovici.

Pavkov je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika Radničke partije Đorđa Đorđića koji je rekao da je pre dve-tri nedelje gorela ta deponija i da je tada bio najveći garež u Sremskoj Mitrovici, te da je zabeleženo zagađenje vazduha, rekla da je požar potpuno saniran i da država ulaže novih 18 miliona evra za proširenje tela deponije.

Istakla je da je obezbeđena dodatna specijalizovana oprema i da će sanitarna deponija moći, uz komercijalne ugovore, da prima otpad i iz drugih lokalnih samouprava, kako iz Sremskog, tako i iz Mačvanskog okruga, i samim tim će biti u potpunosti rešen sistem otpada.

Pavkov je, odgovarajući na navode Đorđića da postoji uzročno-posledična veza između zagađenja i jednog pravnog lica, rekla da će to proveriti.

U Skupštini Srbije od 16 časova pitanja poslanika članovima Vlade

U Skupštini Srbije u 15.00 sati proglašena je jednočasovna pauza, a poslanici će nastaviti rad u 16 časova.

Od 16.00 do 19.00 časova članovi Vlade će, kako to Poslovnik nalaže, odgovarati na pitanja poslanika, kao i svakog poslednjeg četvrtka u mesecu kada je sednica u toku.

Poslanici će potom nastaviti raspravu po amandmanima na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi".

Na dnevnom redu je ukupno 59 tačaka, a sednica je počela 24. avgusta.

Mali o projektu "Beograd na vodi": Kreirano 10.000 radnih mesta, veliki doprinos BDP-u

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je u okviru projekta "Beograd na vodi" kreirano 10.000 radnih mesta i da se kroz sredstva dobijena preko poreza na imovinu, razvoj građevinske i ostale industrije koje su povezane sa tim projektom, doprinelo rastu BDP-a, a samim ti i povećanju plata i penzija.

Mali je, odgovarajući poslanici Zeleno-levog fronta Nataliji Stojmenović, koja je kritikovala projekat "Beograd na vodi", istakao da se to zove rast i progres. "I tako Srbija, za razliku od vas koji biste vratili u prošlost, ide napred", poručio je Mali.

Ministar Mali je u Skupštini Srbije rekao da je morao da reaguje na "nebuloze" koje se govore o tom projektu. "Ne postoje milijarde i milijarde koje su davane. Pogledajte samo ugovor koji je javan, ugovor koji je na sajtu Vlade Republike Srbije već 10, 12, 13 godina unazad. Lepo piše koja su prava i obaveze jedne i druge strane. Ja ne znam gde ste našli vi te milijarde", odgovorio je Mali na izjavu Stojmenović da su potrošena ogromna sredstva za taj projekat.

On je istakao da investitor ulaže novac, a zemljište daje Republika Srbija, odnosno ulaže i za to dobija 33 odsto vlasništva u celom projektu, samim tim deli i dobit od ostvarenja tog projekta. "Kada na to dodate činjenicu da ste od najružnijeg dela Beograda, od onog smetlišta gde niko nije zalazio nikakav prihod od poreza na imovinu koji sada imate, vi danas imate tamo preko 10. 000 ljudi koji rade", naveo je Mali.

On je istakao da se tamo stanovi grade i prodaju i da ih ne kupuju "duhovi" već građani Srbije. "Preko 90 odsto, ako ne i više, po poslednjoj informaciji koju ja imam, su upravo građani Srbije koji kupuju te stanove", rekao je Mali i upitao poslanicu zašto je protiv razvoja.

​Poslanica Zeleno levog fornta Natalija Stojmenović kritikovala je predložene mere i visinu jednokratne novčane pomoći od 50 evra, upoređujući je sa pomoći od 100 evra iz 2020. godine, uz napomenu da su se troškovi života od tada udvostručili. Naglasila je da je cena najma stana u Beogradu skočila sa 350 na minimum 600 evra, dok cene kvadrata u novogradnji prosečan građanin ne može da priušti. Upitala je poslanike vlasti ko zapravo kupuje stanove po cenama višim od 5.000 evra po kvadratu i iznela stav da bi država trebalo da nacionalizuje projekat "Beograd na vodi" kako bi se izgradili priuštivi stanovi za mlade. Ona je navela da zemlja na kojoj je Beograd na vodi pripadala građanima Srbije i da je trebalo da ostane tako. "Ministar finansija kaže da nismo mi ništa dali za Beograd na vodi. Dali smo železničku stanicu, dali Geozavod, dali zemljište, dali zemljište da bi se tamo izgradilo 10. 000 stanova koje mi ne možemo da kupimo", rekla je Stojimenovićeva.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić upozorila je Stojimenovićevu da ne obmanjuje javnost. "Dakle, vi ste rekli da je Republika Srbija preduzeću 'Beograd na vodi' dala železničku stanicu. Železnička stanica se trenutno renovira, biće Muzej istorije Srbije. Ne znate, ali u stvari znate, što je gore, ali ste izabrali da svesno obmanjujete javnost", rekla je Brnabićeva.

Poslanici o ulaganju u nerazvijene opštine; Mesarović: Posvećeni smo razvoju juga Srbije

Tokom skupštinske rasprave o amandmanima na predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, poslanici valadjuće koalicije i opozicije polemisali su o ulaganjima u nerazvijene opštine na jugu zemlje i preusmeravanju budžetskih sredstava. Poslanici opozicije su tvrdili da država nedovoljno ulaže u razvoj nerazvijenih opština i da su od 44 nerazvijene opštine u Srbiji čak 23 na jugu.

Ministarka privrede Adrijana Mesarović je, odgovarajući poslanicima opozicije, istakla da Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ulažu maksimalne napore kako bi se podigao životni standard na jugu zemlje. Podsećajući na nedavnu posetu Vučića tim krajevima, istakla je da je gnev opozicije izaziva podrška koju je predsednik države dobio od građana u tim delovima zemlje. Najavila je da će Vučić u predstojećem periodu izaći sa posebnim programom razvoja juga zemlje, u kome će posebna pažnja i finansijska sredstva biti usmereni na izgradnju infrastrukture, lokalnih saobraćajnica, komunalne infrastrukture, vodovodne mreže i svega onog što je neophodno za bolji i kvalitetniji život građana.

"Posvećeno ćemo u vremenu pred nama raditi i, pored jedne opšte globalne krize i pored veoma nepovoljnih ekonomskih svetskih kretanja, daćemo sve od sebe da upravo u te krajeve dovedemo investitore koji će zaposliti više stotina ljudi i da upravo u te krajeve sa posebnom pažnjom usmerimo podsticajna sredstva koja će podići i domaću privredu i koja će podići i malo preduzetništvo koje u svakom momentu beleži rast", rekla je Mesarović.

Upitala je opzicione poslanike šta su oni dok su bili na vlasti uradili i koliko su uložili u razvoj juga zemlje. "Da ste vi do 2012. godine, ne samo na jugu zemlje, na severu, u bilo kom delu naše zemlje, nešto uradili, nešto izgradili, naravno, mi bismo se sad bavili daljom modernizacijom, izgradnjom bolnica, izgradnjom škola. Vas boli što Aleksandar Vučić uspeva nadomesti i nadoknadi i izgradi ono što ste vi propustili da izgradite za naše građane, a uspeva i da paralelno modernizuje našu zemlju", istakla je Mesarović.

Navela je da je za vreme aktuelne vlasti u Medveđi broj nezaposlenih pao sa 1.518 na 627, u Lebanu sa 5.172 na 2.884, u Bojniku sa 2.432 na 1.358, u Leskovcu sa 22.812 na 11.004, u Vlasotincu sa 6.128 na 3.196, a u Preševu sa 5.240 na 3.339 lica. Kada je reč o primanjima navela je da je prosečna plata u Medveđi 2012. iznosila 202 evra, a danas je 857 evra, u Lebanu je porasla sa 258 na 728 evra, u Leskovcu sa 269 na 784, u Vlasotincu sa 229 na 706, u Vladičinom Hanu sa 220 na 804, u Bujanovcu sa 293 na 739, u Vranju sa 269 na 809, dok je u Kuršumliji prosečna plata povećana sa 210 na 900 evra.​Mesarović je pozvala opoziciju da odgovori na pitanja o, kako je navela, "pljačkaškim privatizacijama i zatvaranju srpskih giganata do 2012. godine", poput ostavljenih dugova u fabrikama Simpo i Jumko.

Poslanici o jednokratnoj pomoći građanima i stanju na tržištu nekretnina

Tokom današnje rasprave po amandmanima na Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu, poslanici vlasti i opozicije polemisali su o jednokratnoj pomoći građanima i politici stanovanja. Poslanici opozicije su tvrdili da je mera jednokratne pomoći građanima deo predizborne kampanje koju vodi vlast i kritikovali visine zakupa stanova.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov je, odgovarajući na kritike opozicije da cene zakupa stanova nekontrolisano rastu, rekao je da opozicioni poslanici u sopstvenim redovima ne primenjuju politike koje predlažu građanima. Jovanov je istakao da opozicija prihvata tržišne cene kada je u pitanju lična imovina, dok u javnosti promoviše stavove finansirane od strane inostranih organizacija. "Dakle, raspitajte se u svojim okvirima, oko svoje organizacije, po kojoj ceni izdaju ljudi svoje sopstvene stanove, pa ćete onda videti da u svojoj organizaciji niste primenili te metode koje želite da nametnete celom društvu. A onda će se pokazati koliki ste licemeri, ja sam to govorio iks puta i dokazivao konkretno, i da ono što drugima želite da nametnete, sami ne primenjujete", rekao je Jovanov. Dodao je da opozicija građanima prenose tuđe stavove, reči i mišljenja i brane tuđe interese, dok isključivo misli "o sopstvenom džepu".

​Predstavnik Socijalističke partije Srbije Uglješa Marković osvrnuo se na istorijski kontinuitet stambene politike, podsetivši na ulogu Zakona o stanovanju iz 1992. godine kojim je, kako je naveo, stotinama hiljada porodica omogućeno rešavanje stambenog pitanja i otkup stanova. Marković je naglasio da se SPS ponosi i nedavnim izmenama Zakona o izvršiteljima, kojima je pružena zaštita porodicama u nekretninama do 60 kvadratnih metara. On je dodao da visoke cene nekretnina danas diktira kapitalističko tržište kroz odnos ponude i potražnje, ali da država mora zadržati kontrolu nad ključnim sektorima i prirodnim monopolima.

​​Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović iznela je stav da država mora aktivnije reagovati na nekontrolisani rast cena zakupa stanova i navela da je cilj amandmana koje je podnela ta stranka da se građanima olakša pristup pomoći. Ona smatra da država mora da pruži veću i pravednije raspoređenu podršku, umesto što, kako je navela, deli isti iznos svima bez obzira na njihove realne prihode.

Poslanik SNS Milan Radin ocenio je predloge opozicije kao "neomarksističku retoriku" i istakao da bi administrativno ograničavanje profita i cena zakupa potpuno zaustavilo investicije u novogradnju i demotivisalo investitore, što bi u krajnjem zbiru nanelo štetu i državi i tržištu.

​Poslanik iste Zeleno-levog fronta Robert Kozma ocenio je da je novčana pomoć građanima deo predizborne kampanje vlasti i pozvao da se umesto trošenja sredstva preusmere sa projekata kao što su Ekspo, Nacionalni stadion i nabavka aviona "Rafal" na obrazovanje, zdravstvo i nabavku vatrogasne opreme.

Rasprava po amandmanima na predlog zakona o jednokratnoj pomoći

Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu po amandmanima na predlog rebalansa budžeta za ovu godinu i počeli raspravu u pojedinostima na Predlog Zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Na dnevnom redu vanredne sednice je 59 tačaka.

Posle rasprave o amandmanima na sve predložene zakone, poslanici će se u danu za glasanje izjasniti o svim tačkama dnevnog reda. Sednica Skupštine Srbije počela je 24. avgusta.

Poslanici pitali o mostu na Ibru, bezbednosti saobraćaja u Obrenovcu, zaradama...

Poslanici Skupštine Srbije danas su, u nastavku vanredne sednice, postavljalin pitanja izvršnoj vlasti, a interesovala ih je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji, posebno u kontekstu mogućeg otvaranja mosta na Ibru, kada će biti isplaćene zaostale zarade zaposlenima koji su ostali bez posla u društvenim preduzećima do 2008. godine, kao i postavljanje stacionarnih radara u Obrenovcu.

Poslanica "Mi snaga naroda" Ana Ivanović pitala je zašto nije angažovana služba JAT "Privredna avijacija" na gašenju požara, a kada je reč o mogućem otvaranju mosta na Ibru, što najavljuje Priština, pitala je koje su snage zadužene za održavanje mira na Kosmetu - KFOR ili NATO i pod čijom ingerencijom su snage na Kosmetu. "Rezolucija 1244 ne govori o snagama NATO-a. Briselski sporazum ne govori o snagama NATO-a", rekla je Ivanović i upitala u kojoj meri ova situacija ugrožava bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji. Pitala je i da li se čine pokušaji da se ceo proces vrati u okrilje Ujedinjenih nacija, pošto je, kako je rekla, očigledno da Evropska unija nema nameru da od Albanaca traži ispunjenje bilo kakvih obaveza. Zatražila je i integralni tekst odgovora KFOR-a vezano za zahtev Beograda da se 1.000 naših vojnika vrati na KiM.

Poslanik Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić pitao je nadležne da li će i kada biti isplaćene zaostale zarade radnicima koji su do 2008. godine izgubili posao i tužili svoje firme. "Njima je sud dodelio sredstva za svaku godinu radnog staža. I konkretno pitanje jeste da li će radnicima biti isplaćena zarada radnicima Robne kuće Beograd. To pitanje postavljam zbog toga što jedan broj tih ljudi žive na teritoriji moje opštine (Svrljig) i okolnih opština", rekao je Miletić.

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski postavio je pitanje MUP-u, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Gradu Beogradu i Sekretarijatu za saobraćaj Grada Beograda o postavljanju stacionarnih radara. "Još u aprilu mesecu gradska opština Obrenovac je dostavila, nakon što je Komisija za bezbednost u saobraćaju gradske opštine Obrenovac prihvatila inicijativu i zahtev mesne zajednice Stubline i peticiju koju je potpisalo više od 3. 000 građana za vrlo kratko vreme, da se zbog tragičnih saobraćajnih nezgoda koje se učestalo dešavaju na državnim putevima 1. B reda 26, takozvani Šabački put, i 2. A reda 144, Valjevski put, postave stacionarni radari", rekao je on. Komlenski je rekao da pita u ime građana Obrenovca kada će biti postavljeni stacionarni radari na označenim putnim pravcima.

Poslanica Zeleno-levog fronta Anđela Ruvidić pitala je ministra poljoprivrede da li država zna koliko građana nema redovno i bezbedno snabdevanje vodom za piće. Ocenila je da restrikcije vode nisu samo posledica suše, već posledica lošeg upravljanja i dodala da je nedostatak vode za piće nešto čime država mora da se bavi.

Predsedavajuća sednici, potpredsednica Skupštine Marina Raguš podsetila je na sednici da je danas poslednji četvrtak u mesecu i da će članovi Vlade biti u parlamentu od 16 do 19 sati, kada će odgovarati na pitanja poslanika.