Zoran Keković: Masovna ubistva su odraz opšte nesigurnosti i neizvesnosti u društvu

BEOGRAD - Zoran Keković iz Centra za analizu rizika i upravljenje krizom rekao je su oba slučaja masovnih ubistava, u OŠ "Vladislav Ribnikar" i kod Mladenovca, efekat opšteg stanja nesigurnosti i neizvesnosti u društvu, nezadovoljstva i izolovanosti pojedinaca, poremećaja sistema vrednosti, a kako smatra, tome doprinosi i poguban uticaj masovnih medija i video igrica i sadržaja.

U izjavi za Tanjug, Keković je ocenio da možda postoji neka indirektna veza između prethodna dva događaja, u smislu da je prvi bio psihološki okidač za drugi.

"Možemo govoriti o različitim motivima oba dogođaja. Frustracijama, željom za publicitetom zahvaljujući viralnim medijima, a danas postoji samo publicitet, ne pozitivan i negativan, već samo želja da što više ljudi zna za vas", smatra Keković.

Osim opšte društvene klime, Keković smatra da su znakovi upozorenja neposredno saznatljivi u okruženju, bilo koja da je sredina, škola, susedstvo.

"Ovo je prilika za buđenje i osvešćivanje u smislu da nam je neophodno da stavimo tačku na bujanje lažnih vrednosti, veličanje antiheroja i veoma je važno da uočavamo te signale ranog uporzorenja koji se nalaze u našem neposrednom okruženju. Ne možemo ignorisati opasnosti i pretnje koje nam dolaze iz samog okruženja", poručio je Keković.

Dodaje da nije dobro ako psihološki profil počinioca i događaj vežemo za poslednji događaje ili se fokusiramo samo na školsku sredinu.

"Ovo što se desilo moglo se desiti u bilo kojoj sredini i situacijama. Moglo se desiti na fakultetu prilikom izvođenja nastave, moglo je da se desi u studenstskim i učeničkim domovima, gde je veliki broj različite dece iz različitih sredina. Veoma je važno da se osnaže ljudi koji borave u tim okruženjima i da identifikuju te rane signale koji mogu da prerastu u potencijalnu pretnju", ocenio je Keković.

On kaže da smo zanemarili moć društvenih mreža i medija i da umesto da ih koristimo kao saveznike, oni su se okrenuli protiv nas.

"Društvene mreže koriste nas umesto mi njih. Ne koristimo dovoljno podatke i informacije sa tih mreža i koje nam mogu poslužiti da prepoznamo potencijalne nasilničke trendove, koji nisu nepoznati, a koji su se dešavali pre svega u porodicama", rekao je Keković.

Naglašava da kada se stvore neke okolnosti, spoj pojedinca sa psihopatološkim karatkeristikama sa dostupnošću oružja, dostupnost mete i činjenice da relativno lako može da ostvari svoje sulude ciljeve, to rezultira na ovaj način.

Na pitanje koliko je teško doći do oružja na crnom tržištu, Keković odgovara da će sve mere koje država Srbija preduzima u ograničavanju držanja i nošenja oružja nakon ovih događaja dati rezultate.

"Neće moći da spreči lica koja su spremna da realizuju tako nešto u potpunosti da dođu do oružja. Siguran sam da, ako postoji spremnost i želja da se tako nešto uradi, da će se i doći do oružja. To ne znači da školske i druge sredine koje su potencijalne mete treba da pretvaramo u vojna utvrđenja", naglasio je Keković.

Dodaje da je važniji "soft" pristup, da se problem dijagnostikuje na mestu potencijalnog žarišta, gde ti pojedinci manifestuju svoje nasilničke namere.

Keković smatra da je pored toga da se ograniči pristup oružju, veoma važno da se onemogući da ta lica postignu određenu pripremljenost i obučenost u rukovanju oružjem, uključujući i dostupnost strelišta, gde razvijaju te veštine i sposobnosti.

Naglašava da moramo da počnemo da rešavamo probleme od same porodice, tamo gde god pojedinci ostvaruju neke svoje životne uloge, da li su tamo prihvaćeni ili nisu.

Takođe, smatra da je važno u školskoj sredini pojačati uloge psihologa i pedagoga, vratiti slavu, čast i autoritet nastavnicima.

"Nisam pristalica uvođenja drakonskih metoda, živimo u 21. veku, ali je ključna komunikacija unutar tih sredina, kako bi se prevenirale neke takve aktivnosti. Problemi u samim tim sredinama se guraju pod tepih, ne bi li se one prikazale kao uzorne sredine, a to samo multiplikuje probleme", poručio je Keković.