Vladimir Ajzenhamer: Erdogan i dalje vlada političkom scenom, ali bez super većine

BEOGRAD - Docent Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Vladimir Ajzenhamer, ocenio je danas da posle završenog drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj Redžep Taip Erdogan i dalje vlada političkom scenom, ali da će njegova vladavina sve više biti obeležena koalicionim partnerstvima bez super većine.

„Drugi krug izbora može se tumačiti na dva načina - s jedne strane Erdogan ostaje lider, on je definitivno politička figura broj jedan u Turskoj, međutim ovaj izborni rezultat, tih 52 odsto koje je on dobio identičan je sa 52 procenta koje je dobio na prošlim izborima 2018. godine, a vrlo blizu i onoga što je imao 2014. godine, s jednom bitnom razlikom da je ovo postignuto u drugom krugu", rekao je Ajzenhamer za Tanjug.

Na pitanje šta ostanak Erdogana na vlasti znači za Srbiju, Ajzenhamer kaže da Srbija zadržava pouzdanog partnera jer su Srbija i Turska vezane bošnjačkom etničkom manjinom i Sandžakom i da zahvaljujući Erdoganovim vezama sa predsednikom Aleksandrom Vučićem Srbija ima investicioni talas.

„Dokle god je konstelacija snaga ovakva, to može biti poželjno u ovom regionu kako bi se etničke tenzije koje postoje, zahvaljujući Erdoganu, smirile, jer da je protiv kandidat Kemal došao interesovanje za Balkan bi opalo, jer bi on imao mnogo bitnijih problema kojima bi se morao baviti“, ocenio je Ajzenhamer.

On je dodao da Erdogan jeste političar broj jedan u Turskoj, ali da više nije toliko neprikosnoveni lider, našta ukazuju i rezultati parlamentarnih izbora na kojima je opozicija uprkos tome što nije dobila izbore, ostvarila neverovatan pomak u odnosu na prethodne.

„Erdogan i dalje vlada političkom scenom, međutim njegova vladavina će u budućnosti sve više biti obeležena koalicionim partnerstvima, udovoljavanju svojim partnerima i zaokretu ka desnim političkim opcijama“, smatra Ajzenhamer.

Komentarišući okolnosti koje su presudile u drugom krugu izbora, Ajzenhamer kaže da je bitka bila odlučena još u prvom krugu jer je samo prvi krug bio taj koji je mogao da donese nešto drugačiji rezultat.

„Već godinu dana turska opozicija bira idealnog kandidata koji bi se suprotstavio Erdoganu, a izbor je pao na Kemala Kilidždaroglua što nije bilo najsrećnije rešenje budući na protivljenje Meral Akšener koja je bila izričito protiv toga i pozivala je gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua i Mansura Javaša gradonačelnika Ankare kao bolje kandidate da preuzmu svoju istorijsku dužnost i da neko od njih bude protivkandidat“, objasnio je Ajzenhamer.

On je rekao da je Erdoganova opozicija u ovom trenutku ojačala uzimajući u obzir konstalaciju u turskom parlamentu i da je AKP (Partija pravde i razvoja) dobila 28 mesta manje, a da je ČHP (Republikanska narodna stranka) porastasla za 23 mesta što ide u prilog činjenici da je blok ojačao.

Što se tiče narednih Erdoganovih izazova, Ajzenhamer kaže da Erdogan prvo mora da stabilizuje ekonomsku situaciju koja se odnosi na visoku stopu inflacije i pad vrednosti turske lire koja je poslednjih 10 godina pala za 90% i da se taj pad poslednjih dana ubrzao jer je Turska trošila svoje zlatne rezerve.

"Erdogan je imao svoj ekomonski momentum kojim je omogućio da sve do 2015. gogine dobija glasove sekularnih Turaka koji su uživali u blagodetima ekonomskog buma koji je on doneo, međutim, arhitekte ekonomskog buma sada su u opoziciji“, kaže Ajzenhamer.

On je rekao da ne očekuje nikakvu promenu što se tiče kurdskog pitanja budući na saveze kakve je napravio sa desnim partijama i podršci koju je dobio od Sinana Ogana, čiji je uslov bio da nema paktiranja sa Kurdima.