Izveštaj SE o Srbiji: Fokus treba staviti na tranzicionu pravdu; pohvaljeno zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti

STRAZBUR - Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović objavila je danas izveštaj o Srbiji sa preporukama u kojima stoji da bi fokus trebalo staviti na tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću, slobodu izražavanja i okupljanja i prava žena i ravnopravnost polova.

Mijatović u izveštaju, napravljenom nakon posete Srbiji u martu, hvali jačanje zakonodavnog i političkog okvira za rodnu ravnopravnost u poslednjih nekoliko godina, ali i poziva na dupliranje napora na njegovoj primeni i na borbi protiv upornih diskriminatorskih rodnih stereotipa koji doprinose održavanju rodno zasnovanog nasilja.

U izveštaju ona navodi da je ozbiljno zabrinuta zbog rasprostranjenosti svih oblika nasilja nad ženama u Srbiji i apeluje na nadležne organe da se pozabave ovom pojavom tako što će postojeće zakonodavstvo u potpunosti uskladiti sa relevantnim standardima i ubrzati njegovu primenu, nadovezujući se na preporuke koje su dali GREVIO i Komitet potpisnica Istanbulske konvencije u tom pogledu.

Ona poziva i da se preduzme odlučna akcija u rešavanju digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama, ali i da se obezbedi stabilno finansiranje organizacija civilnog društva koje se bave ovom tematikom.

Mijatović u izveštaju poziva srpske vlasti da pojačaju procesuiranje ratnih zločina, otklonee stalne nedostatake u sistemu zaštite svedoka, poboljšaju međunarodnu i regionalnu pravosudnu saradnju u ovom kontekstu i omoguće svim žrtvama ratnih zločina pristup brzoj, adekvatnoj i efektivnoj reparaciji u skladu sa utvrđenim međunarodnim standardima.

Ona navodi da je zabrinuta zbog sporog ritma rešavanja oko 9.800 nerešenih slučajeva nestalih lica u regionu zbog čega apeluje na Srbiju da preduzme sve neophodne korake kako bi omogućila efikasnu i stalnu potragu za nestalim licima, uključujući otvaranje vojnih arhiva i unapređenje saradnje.

Poverenica poziva Srbiju i da se suprotstavi široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida i da prestane da daje javnu platformu ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine da šire narativ poricanja.

Ona ističe da pristup Srbije memorijalizaciji prošlosti treba da bude inkluzivan i kritički, dok nastava istorije treba da odražava više perspektiva, osuđuje sve zločine i promoviše toleranciju i otvorenost.

Bezbednost novinara ostaje ozbiljna briga za ljudska prava u Srbiji, navodi se u dokumentu.

"Sve zločine počinjene nad novinarima treba brzo i efikasno istražiti, a počinioce adekvatno kazniti, dok javni funkcioneri Srbije moraju da se uzdrže od govora koji podstiče napade, klevetanja novinara i ohrabruje počinioce", napisala je Mijatović.

Takođe, ona poziva vlasti da neguju bezbedno i povoljno okruženje za rad organizacija civilnog društva i zaštitnika ljudskih prava i da se suprotstave širokoj upotrebi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) protiv novinara, branitelja ljudskih prava i aktivista.

Istovremeno, ona apeluje na vlasti da se uzdrže od daljeg ograničavanja prava na slobodu mirnog okupljanja i da umesto toga u potpunosti usklade zakonski okvir i praksu Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima ljudskih prava.

"Pozivaju se i nadležni da se uzdrže od uvođenja biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka i da s tim u vezi izmene Predlog zakona o unutrašnjim poslovima", navodi se u izveštaju.