Veran Matić: Važno je stvoriti nacionalno jedinstvo i govoriti o dobroti stradale dece

BEOGRAD - Predsednik Fonda B92 Veran Matić napisao je povodom pet meseci od masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca da ga povremeno preplavljuje osećaj nemoći, jer ne može da utiče da se stvari brže i bitnije menjaju i da se stvori nacionalno jedinstvo u vezi sa užasnim majskim tragedijama.

"Najmanje što možemo da uradimo je da budemo prijatelji roditelja, drugara, porodica i prijatelja žrtava, da zajedno tugujemo i pronalazimo najbolje načine za sećanje na divne anđele, ne samo da tešimo i budemo tešeni, već da učinimo sve kako njihove žrtve ne bi bile uzaludne", naveo je Matić u tekstu objavljenom na portalu Javniservis.net, dge se navodi i da bi Ema Koviljski 3. oktobra napunila 14 godina.

Takođe je istakao koliko je važno da se priča o dobroti dece, koju je zlo nastojalo da zaustavi.

"Imao sam prilike da čujem puno svedočenja o dobroti, plemenitosti, ljubavi i talentima dece iz škole Vladislav Ribnikar i iz Dubone i Malog Orašja. Svestan sam koliko je važno da dobro suprotstavimo zlu koje se pojavilo i donelo tragedije, nesreću i nepojamnu tugu.

I koliko je važno da pričamo o dobroti naše dece, koju je zlo nastojalo da zaustavi. I da kroz priču, sećanje i življenje, svu tu decu i njihovu dobrotu, učinimo živim za nas, jer ako to ne budemo činili, zaboravićemo i na to šta je u svojoj suštini istinski nepomućena nevina dobrota", napisao je Matić.

Kako je naveo, ovaj tekst, kao i svi koje je do sada napisao o ubijenoj deci u OŠ "Vladislav Ribnikar" kao i nekoliko tekstova povodom rođendana Sofije Negić, pisani su u slavu vrednosti i posebnosti svakog deteta "nebeskog razreda" i nemaju za cilj isticanje bilo kojeg deteta u odnosu na druge.

Matić kaže da ovo podcrtava i zbog molbe roditelja Eme Kobiljski, koji su, kako je napisao, svojevremeno zamolili da se ona ne izdvaja u odnosu na drugu stradalu decu.

Istakao je da mu je činjenica da je Ema pokušala da zaustavi ubicu i suprostavi mu se, bila više nego jak motiv da, uz veliko razumevanje za stav njenih roditelja, pokuša da razume po kom osnovu se proširila takva informacija.

"Prema zatečenom stanju u učionici, Ema je poslednja ubijena. O tome da se suprostavila govore i prostrelne rane na čelu, vratu i grudima. Ema je u tom trenutku hrabro gledala u ubicu. Nešto se dogodilo što ga je zaustavilo i zbog čega je prestao dalje da ubija (tri šaržera je ispucao) iako je u rancu imao još municije, dva puna šaržera, drugi pištolj i četiri „Molotovljeva koktela”… Pored Emine klupe je ostavio ranac i izašao da se preda. Kod Emine klupe, zlo se zaustavilo", poručio je Matić u tekstu.

Dodao je da je u vreme kada je ubica masakrirao decu, hodnikom pored stratišta trebalo da prođe i Emina mlađa sestra Mila, na putu ka svečanoj sali, gde je trebalo da se fotografiše za almanah.

"Sestre su se redovno tokom dana na odmorima posećivale. Ta bliskost je stvarala sestrinsku vezu mislima i osećanjima koje su motivisale Emu da zaštiti sestru koja je ugrožena.

Zato Mila sada ume da kaže: 'Mama, ja znam da je Ema mene spašavala i branila. Ljuta sam na sebe što joj u mislima nisam rekla da sam dobro i da slobodno spašava sebe'.

Prevremeno rođena, u trideset trećoj nedelji, pravi mali borac, ne samo da je nadoknadila taj zaostatak u veličini na samom početku života, već je savladala i sve prateće probleme i izrasla toliko da je bila najviša u društvu vršnjaka. Ema je bila neustrašiva u suočavanju sa problemima i sa novim izazovima. Bila je vesela, vrcava, domišljata, maštovita, sa puno pozitivnog mangupluka, čime je prevazilazila moguće probleme koje je mogla da ima zbog toga što je bila lako uočljiva", napisao je Matić.

Učenik škole "Vladislav Ribnikar" 3. maja ubio je devet vršnjaka i čuvara, a Uroš Blažić je dan kasnije u večernjim časovima ubio devet osoba, a ranio 12 u selima Malo Orašje i Dubona.