Zamrzavanje pomoći preko USAID poremetilo lanac snabdevanja medicinskim sredstvima

LONDON  - Zamrzavanje pomoći inostranstvu preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) poremetilo je lanac snabdevanja medicinskim proizvodima u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta, koje su ključne za borbu protiv bolesti među kojima su HIV i malarija, potvrdila su za Rojters dva izvora upoznata sa tom materijom.

USAID je bio najveći kupac proizvoda za zdravstvo u siromašnim zemljama, i obično je izdvajao oko 600 miliona dolara (573,3 miliona evra) godišnje za naručivanje lekova, dijagnostičkih testova i opreme.

Zbog zamrzavanja rada USAID-a, narudžbine medicinskih sredstava koje su napravljene mesecima unapred sada su na čekanju, što će verovatno imati dalekosežne posledice na to kada će se realizovati isporuke, na troškove i vremenske rokove, rekla su dva izbora.

Među kompanijama koje će biti pogođene odlaganjem ili poništavanjem isporuka medicinskih sredstava, zbog prestanka rada USAID-a, su i američka firma Abot, švajcarska Roše i indijska Cipla, rekao je jedan od izvora za Rojters.

Američki Stejt department nije odmah odgovorio na zahteve za komentar.

Demontaža USAID-a je već imala značajan uticaj širom sveta, uključujući zatvaranje klinika za HIV, pauziranje hitne pomoći u hrani i zaustavljanje istraživanja.

Prema odluci američkog predsednika Donalda Trampa, oko 10.000 zaposlenih u USAID-u, odnosno skoro svi njeni radnici, stavljeni su od početka februara na administrativno odsustvo, u nameri da se raspusti celokupna organizacija.

Funkcionisanje agencije bilo je upitno nakon što je iz Trampove administracije saopšteno da se razmatra spajanje USAID-a sa Stejt departmentom, sa ciljem da se smanji broj zaposlenih u agenciji i njena potrošnja uskladi sa Trampovom politikom ''Amerika na prvom mestu''.