Spor oko definicije izraza "rod" preti da poremeti pregovore na samitu COP30

LONDON - Spor oko definicije izraza “rod” preti da poremeti ključne pregovore na klimatskom samitu COP30, koji je počeo u ponedeljak u Brazilu, na kojem zemlje članice treba da se dogovore oko rodnog plana akcije kako bi se uskladila iskustva žena u sferi klimatskih aktivnosti i koncept klimatske politike učinio inkluzivnijim, piše danas londonski Gardijan.

Uoči samita UN u Brazilu, konzervativne države zalagale su se za to da se rod definiše kao “biološki pol” zbog strahovanja da bi trans i non-binarne osobe mogle da budu uključene u glavni plan kojim treba da se obezbedi da se klimatska akcija bavi i pitanjem rodne nejednakosti, kao i da ojača ulogu žena.

Vlade poput ekstremno desničarske koju predvodi argentinski predsednik Havijer Milej počele su da preispituju legitimnost izraza “rod”, dok su u pripremnim pregovorima za klimatski samit, Argentina i Paragvaj zatražili uvođenje fusnota u neformalni dopis o status pregovora kako bi se istaklo da ove zemlje shvataju pojam rod kao muški i ženski pol.

Vatikan, koji retko interveniše u klimatskim razgovorima, pozvao je na to da se radije koristi termin “pol” nego “rod” tokom diskusija.

Saudijska Arabija, Rusija, Iran i Egipat ranije su se protivili korišćenju izraza rod, što se uglavnom smatra kao odraz njihovog protivljenja inkluziji transrodnih i ne-binarnih osoba.

SAD nisu bile prisutne na pripremnim pregovorima za samit Cop30, a ne očekuje se da će predsednik Donald Tramp, čija administracija je više puta dovodila u pitanje reproduktivna prava žena i povukla se drugi put iz Pariskog klimatskog sporazuma, poslati delegaciju na skup u brazilskom Belemu.

Neke zemlje, kao što su članice EU, Norveška i Kanada, žele da prošire obim diskusije, pa su tako pozvale da jezik na samitu obuhvata žene i devojke “u svoj njihovoj raznovrsnosti” kao i “rodno različite” osobe, ali je i ovaj koncept naišao na protivljenje.

Zagovornici ženskih prava ističu da bi vlade trebalo da razmatraju klimatske promene i pojam roda koji podržava sve u društvu, kako bi se adaptirali i reagovali na globalno otopljavanje, uzimajući u obzir različite identitete ljudi i njihove socioekonomske uslove.

U mnogim delovima sveta, žene moraju da rade više i putuju dalje da bi obezbedile hranu i vodu za svoje porodice, kada dođe do njihove nestašice usled uticaja klimatskih promena, navodi Gardijan.

Do 2050, klimatske promene mogle bi da dovedu još 236 miliona žena i devojaka u neizvesnu poziciju kada je reč o hrani, dok bi taj broj muškaraca i dečaka iznosio 131 milion, pokazuju podaci UN.

Studije su utvrdile da klimatske promene pojačavaju rodno zasnovano nasilje, a u nekim zemljama istraživači su povezali ove promene sa porastom broja dečjih brakova.