U Španiji sprovedena anketa povodom 50. godišnjice smrti bivšeg diktatora Franka

MADRID - Istraživanje sprovedeno u Španiji povodom 50. godišnjice smrti bivšeg diktatora Fransiska Franka pokazalo je zabrinjavajuće trendove o nivou znanja Španaca o svojoj prošlosti, prenosi danas El Pais.

Anketa koju su sproveli Institut 40dB i Kadena SER pokazala je da skoro tri četvrtine stanovništva, ili 73,7 odsto, veruje da je "demokratija poželjnija od bilo kog drugog oblika vladavine", 17,4 posto smatra da pod određenim okolnostima "autoritarni režim može biti poželjniji", dok 8,8 procenata navodi da su "ravnodušni i prema jednom i prema drugom obliku vladavine".

Među glasačima Voksa, treće najveće političke snage u Španiji, procenat onih koji preferiraju demokratiju iznosi 48,9 odsto, dok je procenat onih koji bi se opredelili za autoritarni režim pod određenim okolnostima 38,3 posto.

Po starosnim grupama, skoro četvrtina mladih, ili 23,6 procenata kada je reč o generaciji Z (18-28 godina) i 22,9 odsto među milenijalcima (29-44) veruje da nedemokratski sistem može da bude poželjniji.

Većina ispitanika, odnosno 64,3 odsto, je tačno identifikovala period u kojem je delovao Frankov režim, dok je 12,8 procenata odgovora bilo pogrešno, a čak 20,1 posto je priznalo da ne zna. Skoro polovina ispitanika iz generacije Z i milenijalaca nije mogla da vremenski locira Frankov režim, navodi El Pais.

Velika većina građana, 94,5 odsto, uključujući i najmlađe, zna ko je bio Federiko Garsija Lorka, ali samo šest od deset Španaca pripisuje pesnikovo ubistvo frankističkom režimu.

Jedva polovina ispitanika, ili 50,6 posto, pripisuje početak građanskog rata "državnom udaru Franka protiv legitimne vlade".

Kako je pokazala anketa, 42,5 posto ispitanika veruje da su frankisti izazvali najviše žrtava u španskom građanskom ratu, dok 33,4 procenta veruje da su obe strane prouzrokovale sličan broj žrtava, a 9,5 odsto pripisuje veći broj poginulih republikanskoj strani.

Na pitanje koju stranu u građanskom ratu podržava njihova porodica, 24,7 odsto anketiranih je izjavilo da "različiti rođaci simpatišu različite strane", 24 procenta je odgovorilo "republikance", dok 19,7 posto nije znalo odgovor.

Među levičarski orijentisanim glasačima, preovladavao je odgovor da je porodica podržavala republikance, dok su među desničarski orijentisanim glasačima bili ravnomernije raspoređeni.

Većina ispitanika je na pitanje koliko su im porodice, škole ili prijatelji govorili o španskom građanskom ratu i Frankovom režimu kao deci ili tinejdžerima, odgovorila "malo" ili "nimalo".

Kada su upitani o uticaju Frankovog režima na njihove porodice, 46,4 odsto građana je reklo da je on bio "negativan", a 17 posto da je bio "pozitivan".

Kako je pokazalo istraživanje, 54,9 odsto stanovništva ocenjuje Frankov režim kao "loš" ili "veoma loš", 24,8 posto je odgovorilo "ni dobar ni loš", a 14,8 procenta ga ocenjuje kao "dobar, ili veoma dobar".

Kada je reč o nasleđu frankizma, većina Španaca smatra da se posledice Frankovog režima i danas osećaju u nekim sektorima, pre svega u politici, što je reklo 59 odsto anketiranih, dok 56,8 posto misli da je to u crkvi.

Kako pokazuju rezultati ankete, društvu uopšte 56,5 odsto smatra da se posledice najviše osećaju u društvu uopšte, dok 51,5 procenata odgovara da je to u vojsci i u manjoj meri u snagama bezbednosti i pravosuđu, preneo je El Pais.