Džeki Kenedi 1964. godine izrazila zabrinutost zbog imenovanja Kenedi centra po DŽ. F. Kenediju

VAŠINGTON - U pismu iz 1964. godine, bivša američka prva dama Džeki Kenedi izrazila je zabrinutost zbog imenovanja Nacionalnog kulturnog centra (kasnije poznatog kao Kenedi Centar) u Vašingtonu u čast njenog pokojnog supruga, Džona F. Kenedija.

U privatnom pismu upućenom osnivaču ove kulturne institucije Rodžeru Stivensu, ona je navela da se plaši da bi pretvaranje centra u spomenik Kenediju moglo da politizuje instituciju i njeno rukovodstvo i izazove kontroverze koje odvlače pažnju od njegovog nasleđa, prenosi časopis People.

Kenedijevi su bili uključeni u planiranje dizajna i izgradnje ovog umetničkog centra pre nego što je predsednik Kenedi ubijen.

U svetlu njegove tragične smrti, Kongres je odlučio da centar nosi Kenedijevo ime i da bude "živo sećanje", s obzirom na njegovu posvećenost umetnosti.

"Kada je odlučeno da centar nosi njegovo ime, nisam bila u mogućnosti da donesem bilo kakvu odluku, a mnogi su ljudi vršili pritisak na mene. Ne mislim da njemu treba ikakvo spomen-obilježje - njegov grob i biblioteka to predstavljaju. Centar je bio problem koji je nasledio i on bi ga želeo drugačijeg", navela je ona u pismu.

Džeki je dodala da, iako su mnogi naporno radili na realizaciji projekta Kenedi centra, bila je spremna da zanemari svoje brige kako bi projekat napredovao.

"Ali, ako nakon određenog vremena, ne budem smatrala da je ovo spomen-obilježje onako kako želim za njega, zatražiću od Kongresa da promeni ime - i oni će to učiniti. Jedino do čega mi je sada stalo je da ga poštedim od bilo kakve kontroveze. On ima pravo na mir sada", navela je tada bivša prva dama SAD.

U pismu, ona je takođe izložila stroga pravila o tome kako bi centar trebalo da funkcioniše, ako već bude nosio Kenedijevo ime, a njen cilje je bio da institucija ostane izvan političkog uticaja.

Predložila je da direktor centra mora da živi u Vašingtonu, bude potpuno posvećen svom poslu i da ga obavlja sa punim radnim vremenom, kao lider Nacionalne galerije ili Odbora za lepe umetnosti.

Takođe je tražila da na čelu upravnog odbora budu ljudi koji istinski vole umetnost, a ne politički "pogurani" pojedinci.

"Imenovanje članova odbora nikada ne sme biti omogućeno kroz političku patronažu", napisala je ona.

Međutim, više od 60 godina kasnije, njen strah da bi centar mogao da postane predmet političkih kontroverzi postao je stvarnost, nakon što je administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa preuzela kontrolu nad Kenedi centrom u februaru 2025. godine i imenovala lojalne članove pokreta MAGA za članove upravnog odbora, a zatim i Trampa za predsednika, navodi People.

Izbor bivšeg političkog konsultata Ričarda Grenela za novog vršioca dužnosti direktora kulturnog centra u Vašingtonu, kosi se sa željama Džeki Kenedi, ocenjuje list

Kritičari, uključujući žive članove porodice Kenedi, optužili su Trampa da pokušava da izbriše Kenedijevo nasleđe.

"Centar je imenovan u čast mog ujaka, predsednika Džona F. Kenedija. Bio je čovek koji je voleo umetnost i kulturu", izjavila je u decembru Marija Šrajver, članica porodice Kenedi.

Komentarišući objavu da će Kenedi centar biti privremeno zatvoren na dve godine radi obnove, Kenedijev unuk, Džek Šlosberg poručio je da Tramp može da menja ime i strukturu Kenedi centra, ali da nasleđe Džona F. Kenedija "živi kroz ljude koji se bore da očuvaju vrednosti za koje se on zalagao".

"Tramp može da uzme Kenedi centar za sebe. Može da promeni ime, zatvori vrata i sruši zgradu. Može da pokuša da ubije DŽ.F.K-ja. Ali on se održava u životu zahvaljujući nama koji sada ustajemo da uklonimo Donalda Trampa, izvedemo ga pred lice pravde i vratimo slobode za koje su se generacije borile", napisao je on na platformi X.

U decembru je novi odbor institucije glasao za neformalno preimenovanje prostora u "Memorijalni centar za scenske umetnosti Donalda Dž. Trampa i Džona F. Kenedija".

Iz protesta zbog novog imena, nekoliko umetnika i zabavljača otkazalo je nastupe u Kenedi centru.