Advokat: Gilejn Maksvel još uvek traži pomilovanje od Trampa

VAŠINGTON - Dejvid Markus, advokat Gilejn Markus, partnerke osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, izjavio je danas da njegova klijentkinja i dalje pokušava da dobije pomilovanje od predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, nakon objavljivanja dokumenata povezanih sa Epstin.

Tokom diskusje s kolegama advokatima, Markus je istakao da se pored drugih slučajeva u kojima je zatraženo predsedničko pomilovanje, tome nada "i u ovom slučaju", preneo je Politiko.

Maksvel je početkom februara prvi put zatražila predsedničko pomilovanje, navodeći da bi u slučaju da ga dobije, bila spremna da svedoči pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma američkog Kongresa u vezi sa objavljivanjem dokumenata povezanih s Epstinom, nakon što je prethodno odbila da svedoči na osnovu ustavnog prava da ćuti.

"Ako ovaj Odbor i američka javnost zaista žele da čuju nefiltriranu istinu o tome šta se dogodilo, postoji jednostavan put. Gospođa Maksvel je spremna da govori potpuno i iskreno ako joj predsednik Tramp odobri pomilovanje", navodi se u objavi Markusa na društvenoj mreži X.

Kao razlog za odbranu ćutanjem navedeno je to što je u toku postupak po zahtevu za preispitivanje zakonitosti presude, u kojem se, prema tvrdnjama odbrane, ukazuje da je osuđujuća presuda zasnovana na "fundamentalno nepravičnom suđenju".

U saopštenju se navodi da su pojedini porotnici tokom izbora porote davali netačne izjave kako bi bili izabrani, kao i da je administracija navodno obećala imunitet, a potom prekršila to obećanje, što, prema advokatu, potvrđuju novoobjavljeni dokumenti.

"Samo ona (Gilejn Maksvel) može da pruži potpun prikaz događaja. Istina je važna, čak i ako se nekima ne dopadne", navodi se u objavi Markusa, uz tvrdnju da ni Tramp ni bivši američki predsednik Bil Klinton "nisu učestvovali ni u kakvim nezakonitim radnjama" i da Maksvel može da objasni zašto.

Predsedavajući Odbora za nadzor, republikanac Džejms Komer, ocenio je prethodno odluku Maksvel da se pozove na pravo ćutanja kao "veoma razočaravajuću", navodeći da su kongresmani imali brojna pitanja o krivičnim delima i mogućim saučesnicima.