UNICEF: Više od 347 miliona dece širom sveta suočiće se sa posledicama El Ninja

NJUJORK - Više od 347 miliona dece u gotovo 100 zemalja i teritorija moglo bi od oktobra do decembra 2026. godine da bude izloženo neuobičajeno vlažnim ili sušnim uslovima zbog pojave El Ninja, uz povećan rizik od ekstremnih poplava i suša, saopštio je danas UNICEF.

El Ninjo, klimatski obrazac koji se ponavlja i karakteriše zagrevanje delova Tihog okeana i utiče na poremećaj vremenskih prilika širom sveta, prema prognozama bi u periodu 2026–2027. mogao da bude jedan od najjačih zabeleženih, navodi se u saopštenju.

Očekuje se da će neuobičajeno obilne padavine i sušni uslovi povećati verovatnoću ekstremnih vremenskih pojava, uključujući velike poplave i teške suše, ugrožavajući život, zdravlje i obrazovanje dece.

"Za decu, El Ninjo je mnogo više od vremenskog obrasca. On može da znači povećano raseljavanje, neuhranjenost, nestašice vode i izbijanje bolesti. Deca su, takođe, izložena riziku od zatvaranja škola, dok bi porodice mogle da se suoče sa dodatnim finansijskim teškoćama", izjavila je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel.

Ona je dodala da se očekuje da će više od 347 miliona dece živeti u područjima u kojima će zbog El Ninja biti sušniji ili vlažniji uslovi i istakla da mora odmah da se deluje kako bi se zaštitile zajednice i deca.

Najveći broj dece koja bi mogla da budu izložena ovakvim uslovima živi u Aziji i na Pacifiku, njih oko 190 miliona, zatim u istočnoj i južnoj Africi, 41 milion, Latinskoj Americi i na Karibima, takođe 41 milion, Evropi i Centralnoj Aziji, 22 miliona, Bliskom istoku i severnoj Africi, 20 miliona, kao i zapadnoj i centralnoj Africi, gde bi moglo da bude pogođeno još 20 miliona dece, navodi se u saopštenju UNICEF-a.

Deca u Kolumbiji, Fidžiju, Papui Novoj Gvineji i na Filipinima, između ostalih, mogla bi da se suoče sa sušnijim uslovima povezanim sa El Ninjom, što bi moglo da dovede do suše i utiče na nestašicu poljoprivrednih proizvoda i vode, poveća raseljavanje i pogorša akutnu neuhranjenost.

Istovremeno, decu na području Velikog roga Afrike, posebno u Somaliji, mogli bi da pogode vlažniji uslovi od uobičajenih, što bi moglo da izazove izlivanje reka i bujične poplave, doprinese širenju bolesti koje se prenose vodom i poremeti školovanje.

Kako se navodi u saopštenju, za decu koja žive u zemljama pogođenim krizama i sukobima, poput Avganistana i Čada, El Ninjo može da predstavlja direktnu pretnju po opstanak, dodatno pogoršava glad i neuhranjenost u sredinama u kojima se odvijaju sukobi, raseljavanje i ograničen pristup osnovnim uslugama, koji su već učinili decu posebno ranjivom.

Sa širenjem ekstremnih vremenskih pojava, deca bi mogla da budu izložena većem riziku od razdvajanja od porodice, nasilju, eksploataciji i dečjim brakovima.

Tokom suše na području Roga Afrike 2022. godine, broj dečjih brakova u područjima Etiopije pogođenim sušom povećan je u proseku za 119 odsto.

Na globalnom nivou, 1,1 milijarda dece, odnosno gotovo polovina dece u svetu, već je izložena najmanje trima klimatskim opasnostima koje se preklapaju, poput suša, ekstremnih vrućina i poplava, a očekuje se da će El Ninjo dodatno da pojača ove udare.

Vremenske nepogode dovele su do raseljavanja više od 20.000 dece dnevno u periodu od 2016. do 2023. godine, dok bi El Ninjo 2026-2027. mogao dodatno da poveća nagla raseljavanja, jer bi ekstremne vremenske pojave mogle da primoraju porodice da napuste svoje domove.

Klimatski događaji tokom 2025. godine poremetili su obrazovanje za oko 171 milion učenika širom sveta, a taj broj bi mogao da poraste ukoliko El Ninjo izazove teže suše i poplave, koje bi mogle da dovedu do zatvaranja škola, prekida nastave i povećanog rizika od napuštanja školovanja, navodi se u saopštenju.

UNICEF ističe da svaki dolar uložen u smanjenje rizika od katastrofa i prevenciju može da uštedi do 15 dolara troškova za oporavak, dok se trenutno manje od jedan odsto humanitarnog finansiranja usmerava na preventivno delovanje.

Budući da prognoze omogućavaju višemesečno upozorenje, UNICEF poziva vlade, donatore i partnere da reaguju pre nego što potrebe porastu, tako što će unapred da ulažu sredstva, pre nego što posledice dosegnu vrhunac, jačaju sisteme otporne na klimatske promene, zaštite osnovne usluge za decu i obezbede humanitarni pristup ugroženim zajednicama.