Izbeglice iz Ukrajine vraćaju se u zemlju radi reproduktivne i seksualne nege

KIJEV - Ukrajinske izbeglice se privremeno vraćaju kućama da bi dobile seksualnu i reproduktivnu zdravstvenu negu nakon što su im opcije ograničene u Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, dok drugi traže nezakonita rešenja, navodi se u studiji koju je objavio Centar za reproduktivna prava.

U studiji koja je juče objavljena, devet međunarodnih organizacija za ljudska prava dokumentuje alarmantan uticaj koji restriktivni nacionalni zakoni imaju na izbeglice koje traže osnovnu negu i podršku, preneo je briselski portal Euraktiv.

Nalazi izveštaja su izvedeni na osnovu više od 80 intervjua sprovedenih između jula 2022. i aprila 2023. godine.

Utvrđeno je da se ukrajinske izbeglice suočavaju sa štetnim kašnjenjima, anksioznošću, strahom, finansijskim poteškoćama, institucionalnim rasizmom i neadekvatnom brigom, što direktno utiče na njihovo zdravlje i opšte stanje.

Zdravlje i dobrobit nekih izbeglica iz Ukrajine su ugroženi zbog neuspeha da se garantuje pristup osnovnoj i vremenski osetljivoj zdravstvenoj zaštiti i uslugama podrške, što povećava štetu koju su pretrpeli kao rezultat invazije na Ukrajinu, izjavila je Viša regionalna direktorka za Evropu Centra za reproduktivna prava Leah Hoktor.

"Evropska unija je obećala da će izbeglicama iz Ukrajine obezbediti utočište i brigu. Ipak, žene iz Ukrajine … često doživljavaju sasvim drugačiju stvarnost kada im je potrebna seksualna i reproduktivna zdravstvena zaštita … i suočavaju se sa preprekama, ograničenjima, konfuzijom, stigmom i diskriminacijom", dodala je ona.

Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka imaju veoma restriktivna okruženja u pogledu zaštite reproduktivnog zdravlja i usluga podrške rodno zasnovanom nasilju.

Izveštaj je otkrio da se žene suočavaju sa zakonskim ograničenjima, preprekama u pogledu troškova, nedostatkom informacija i lošim kvalitetom nege kada pristupaju takvoj podršci.

Štaviše, žene koje traže reproduktivnu negu često se suočavaju sa ozbiljnim pretnjama, uznemiravanjem i zastrašivanjem u kontekstima gde reproduktivna prava nisu prioritet za državu.

Poljska je jedno od najrestriktivnijih sredina za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava u Evropi.

Nakon odluke Ustavnog suda iz 2020. godine, abortus je legalan samo kada je trudnoća posledica krivičnog dela ili kada su život ili zdravlje žene u značajnoj opasnosti.

Izbeglice iz Ukrajine u Poljskoj prinuđene su da se vrate u Ukrajinu radi abortusa ili da dobiju negu u drugim delovima Evrope.

Slovačka nema potrebne službe da odgovori na potrebe žena iz Ukrajine bilo da se radi o abortusima, uslugama kontracepcije ili podršci rodno zasnovanom nasilju.

Nakon invazije, organizacije za ljudska prava u Mađarskoj su se odmah mobilisale da odgovore na potrebe izbeglica iz Ukrajine, ali godinu dana kasnije, organizacije koje pružaju seksualnu i reproduktivnu negu nastavljaju da se suočavaju sa velikim pravnim, finansijskim i operativnim izazovima.

I u Rumuniji, rodni stereotipi i višestruki oblici diskriminacije izazivaju probleme izbeglicama, posebno kada je reč o reproduktivnom zdravlju.