Vlade desetina zemalja upozorile na rizike podrivanja Međunarodnog krivičnog suda

LONDON - Vlade desetine zemalja, među kojima su Brazil, Kanada, Danska, Meksiko i Nemačka, upozorile su danas na rizike podrivanja Međunarodnog krivičnog suda (ICC) u Hagu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo sankcije protiv tog globalnog tela, koje se smatra poslednjim sredstvom za krivično gonjenje moćnih pojedinaca optuženih za zločine, uključujući ratne zločine i genocid, preneo je Gardijan.

Osnovan pre više od dve decenije da služi kao nepristrasno i nepotkupljivo telo koje je imalo težinu da se bori protiv kriminalaca - od militantnih ratnih vođa do šefova država, Međunarodni krivični sud se našao na udaru Vašingtona u vreme kada istražuje nasilje u Gazi.

Američki predsednik je u četvrtak potpisao izvršnu naredbu kojom se odobravaju agresivne ekonomske sankcije protiv Međunarodnog krivičnog suda i zabrane putovanja njegovom osoblju, optužujući sud za "nelegitimne i neosnovane akcije" usmerene na Sjedinjene Američke Države i njenog saveznika Izrael.

Tom uredbom se uvode finansijske i vizne sankcije prema "pojedincima i njihovim članovima porodica koji pomažu u istraživanjima ICC u vezi sa američkim građanima ili saveznicima".

Trampova naredba kao razlog za odluku navodi nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji je izdao ICC zbog navodnih ratnih zločina u vezi sa ratom u Gazi.

Netanjahu je ove nedelje posetio Vašington i pohvalio Trampa kao "najvećeg prijatelja Izraela".

ICC je danas pozvao svojih 125 država članica da se suprotstave sankcijama, opisujući potez Vašingtona kao pokušaj da "naškodi njegovom nezavisnom i nepristrasnom radu pravosuđa".

Nekoliko sati kasnije, 79 zemalja, uključujući Brazil, Kanadu, Dansku, Meksiko i Nigeriju, objavilo je zajedničko pismo u kojem se upozorava da će sankcije "povećati rizik od nekažnjivosti za najteže zločine i prete da naruše međunarodnu vladavinu prava".

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi sankcije "ugrozile instituciju koja treba da obezbedi da diktatori ovog sveta ne mogu jednostavno da progone ljude i započinju ratove".

Francuska je rekla da će ponovo potvrditi svoju podršku ICC i mobilisati se sa svojim partnerima kako bi taj sud mogao da nastavi svoju misiju, dok je u Londonu portparol britanskog premijera Kira Starmera rekao da Velika Britanija podržava nezavisnost suda.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je ICC dao "glas žrtvama širom sveta" i da "mora biti u mogućnosti da slobodno vodi borbu protiv globalne nekažnjivosti", dok je glavna agencija Ujedinjenih nacija za ljudska prava rekla da Trampovu odluku treba poništiti.

Tramp je u svom nalogu rekao da je ICC "zloupotrebio svoju moć" izdavanjem naloga za Netanjahuom i njegovim bivšim ministrom odbrane Joavom Galantom, i da su time "postavili opasan presedan" koji je ugrozio građane SAD i njihovo vojno osoblje.

Iako ni SAD ni Izrael nisu članice ICC, nalozi otežavaju putovanja u bilo koju od 124 zemlje potpisnice ugovora koje bi bile obavezane da uhapse izraelske zvaničnike.

ICC je osnovan 2002. godine da bi procesuirao teške zločine koje su počinili pojedinci kada države članice to ne žele ili nisu u mogućnosti da učine same.

Taj sud je posebno izdao nalog za hapšenje ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako su naveli, nadgledanja otmice ukrajinske dece i zbog raketnih udara na ukrajinsku civilnu infrastrukturu.

Ukrajina je danas saopštila da se nada da će ICC nastaviti svoj rad na tim slučajevima.