Bajden: Trampov pritisak na Ukrajinu da preda teritoriju Rusiji "umirivanje agresora"

DELAVER - Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden izjavio je da pritisak administracije predsednika SAD Donalda Trampa na Ukrajinu da preda teritoriju Rusiji predstavlja "savremeno umirivanje agresora", ističući da Trampov pristup ima potencijal da podrije međunarodne odnose, a da evropske zemlje sve više gube veru u sposobnost Amerike da bude stabilan globalni lider.

U svom prvom intervjuu nakon napuštanja Bele kuće, Bajden je upozorio da bi pogoršanje odnosa između SAD i Evrope tokom mandata predsednika Donalda Trampa moglo da ima dugoročne posledice po svet i da "promeni tok moderne istorije".

Bajden je, takođe, ukazao da je Trampov pristup Rusiji, koji uključuje politike koje podsećaju na "savremeno popuštanje" prema Moskvi, doveo do ozbiljnog gubitka poverenja evropskih nacija u Sjedinjene Države i da su pokušaji ustupaka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokazali "slabost SAD u očima evropskih saveznika".

U intervjuu za BBC, Bajden je rekao da bi Evropi moglo da bude "teško da veruje u pouzdanost Amerike" i u "američko liderstvo", naročito nakon Trampovih stavova koji su izazvali zabrinutost među evropskim liderima.

On je rekao da predsednik Rusije Vladimir Putin veruje da je Ukrajina deo Rusije i da je "svako ko misli da će da stane" ako se neki deo teritorije ustupi u okviru mirovnog sporazuma "jednostavno naivan".

Na pitanje da li je on pružio dovoljnu podršku Kijevu da bi Ukrajina pobedila u ratu, a ne da bi se samo oduprela ruskim napadima, Bajden je rekao da su SAD dale Ukrajini ono što im je bilo potrebno da očuvaju svoju nezavisnost i da su bili spremni da odgovore, agresivnije, ako bi Putin ponovo krenuo u ofanzivu.

Govoreći o izjavama iz Trampove administracije da Ukrajina mora da se odrekne dela teritorije da bi bio postignut mirovni sporazum koji bi okončao sukobe, Bajden je kazao da je to "savremeno umirivanje agresora", aludirajući na politiku nekadašnjeg britanskog premijera Nevila Čemberlena, koji je krajem 1930-ih pokušao da udovolji zahtevima Adolfa Hitlera da bi izbegao rat, što se na kraju pokazalo neuspešnim i katastrofalnim.

Bajden je naglasio da je tokom Trampove administracije Evropi teško da se oslanja na SAD, što je izazvalo zabrinutost među liderima.

"Moje evropske kolege su počele da se pitaju: 'Možemo li da se oslonimo na Sjedinjene Države? Da li će SAD biti tu kada nam zatreba?'", rekao je Bajden.

On je posebno osudio Trampov susret sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, nazivajući ga "nepristojnim" i ispod američkog digniteta.

Pored toga, Bajden je kritikovao Trampove neobične izjave o geopolitičkim pitanjima, poput njegove ideje da bi SAD trebalo da povrate kontrolu nad Panamskim kanalom, da Kanada postane 51. američka država, ili da Sjedinjene Države preuzmu Grenland.

"Šta se ovde dešava? Koji predsednik govori ovako? To nismo mi. Mi smo za slobodu, demokratiju, priliku, a ne za konfiskaciju", istakao je Bajden.

Upitan da prokomentariše prvih 100 dana mandata Donalda Trampa, koji su obeleženi talasom izvršnih uredbi i velikim smanjenjem obima i potrošnje savezne vlade, Bajden je pohvalio sopstveni mandat i pokušao da napravi jasnu razliku između stanja u zemlji kada je on napustio funkciju i sadašnjeg trenutka.

"Naša ekonomija je rasla. Kretali smo se u pravcu gde je berza bila u velikom porastu. Bili smo u situaciji u kojoj smo pozitivno širili svoj uticaj u svetu, povećavali trgovinu", rekao je Bajden, govoreći o stanju zemlje kada je on napustio Belu kuću u januaru, i dodao da će istoriji prepustiti da oceni Trampove rezultate.

Na pitanje da li je trebalo da se povuče ranije iz predsedničke trke da bi ostalo više vremena za odabir kandidata, on je rekao da ne misli da bi to imalo značaja.

"Povukli smo se u trenutku kada smo imali dobrog kandidata. Stvari su se brzo kretale, što je otežalo povlačenje. I bila je to teška odluka. Mislim da je to bila ispravna odluka", zaključio je Bajden.