EK predstavila non-pejper o napretku CG u vladavini rprava

BRISEL/PODGORICA - Evropska komisija predstavila je zemljama članicama EU neformalni dokument (non-paper) koji se odnosi na napredak Crne Gore u vladavini prava, odnosno u poglavljima 23 i 24.

U dokumentu u koji je dopisnik RTCG iz Brisela imao uvid ističe se da su nakon intenzivne faze reformi 2024. godine, glavni zakoni koji garantuju nezavisnost i nepristrasnost pravosudnog sistema sada uglavnom u skladu sa evropskim standardima.

Ocenjeno je da je Crna Gora započela implementaciju ranije izmenjenog zakonskog okvira koji je dao neke početne pozitivne rezultate.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da Crna Gora tek treba da sprovede zakonske reforme kako bi dodatno ojačala nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta. Konkretno, ukidanje ministra pravde kao člana Sudskog saveta po službenoj dužnosti, kao i broj sudija izabranih od kolega.

“Za ove promene neophodne su ustavne izmene, a proces je pokrenut usvajanjem nacrta predloga Vlade. U tom kontekstu, novi ministar imenovan u avgustu 2024. neformalno se obavezao da će nastaviti praksu svog prethodnika da ne učestvuje na sednicama Sudskog saveta. Što se tiče Tužilačkog saveta, čeka se izričita odredba u Ustavu o njegovom sastavu i načinu izbora članova, jer Venecijanska komisija to smatra održivijim zakonskim rješenjem”, navodi se u dokumentu.

Istiće se da Parlament mora doneti odluku da bez odlaganja imenuje nove članove Tužilačkog i Sudskog saveta.

Slučajevi neprimerenog uticaja javnosti na pravosuđe i dalje izazivaju zabrinutost nekih zainteresovanih strana.

Dodaje se da je izveštajni period obeležila duboka institucionalna i politička kriza nakon odluke Skupštine da jednostrano proglasi penzionisanje sudije Ustavnog suda 17. decembra 2024.

“Ova odluka nije bila u skladu sa procedurom predviđenom Ustavom koja zapravo zahteva plenarnu odluku Ustavnog suda. Ova odluka izazvala je ozbiljnu krizu u Parlamentu. Ovakvi događaji izazvali su veliku zabrinutost u pogledu poštovanja nezavisnosti Ustavnog suda i podele vlasti sadržanih u Ustavu”, navodi se u dokumentu.

U oblasti suzbijanja i prevencije korupcije, istaknuto je da je Specijalno tužilaštvo dodatno povećalo svoje kapacitete u suzbijanju korupcije, s tim što je evidencija istraga i krivičnog gonjenja u slučajevima korupcije na visokom nivou u stalnom porastu od 2022. godine, nastavljajući sa trendom rasta.

“Međutim, mali broj pravosnažnih presuda i nedostatak delotvornih i odvraćajućih kazni doprinose percepciji nekažnjivosti. Efikasnost Agencije za prevenciju korupcije je nastavila da se unapređuje, a potrebni su dalji napori na povećanju njenog kvaliteta, kapaciteta, efektivnosti i rezultata”, ističe se u dokumentu.

Dodaje se i da crnogorske vlasti nastavljaju da pružaju generalno brz i efikasan odgovor institucija i organa za sprovođenje zakona na nove slučajeve nasilja nad novinarima.

Naglašeno je i da su nastavljeni slučajevi verbalnih napada i uznemiravanja na medije od strane javnih zvaničnika i političkih partija.

U delu dokumenta koji se odnosi na poglavlje 24- Pravda, sloboda i bezbednost navodi se da je u septembru prošle godine Skupština usvojila izmene i dopune Zakona o unutrašnjim poslovima koje se odnose na prijem policijskih službenika.

Evropska komisija ocenjuje da je broj pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala u porastu, “što ukazuje na proaktivnije i uspešnije istrage i krivično gonjenje”.

“Međutim, potrebno ga je dodatno poboljšati, posebno u oblastima krijumčarenja duvana, samostalnih krivičnih dela pranja novca i trgovine ljudima. Broj slučajeva zamrzavanja imovine i zaplene imovine je neznatno povećan, međutim, evidencija o konačnoj konfiskaciji imovine ostaje ograničena i treba je ojačati. Pored toga, uprkos povećanju broja otvorenih finansijskih istraga, broj konfiskacija je ostao nizak...", navodi se u dokumentu.

Crna Gora treba da se pozabavi problemom svog nepotpunog katastra zemljišta, što otežava sprovođenje finansijskih istraga i konfiskaciju imovine”, naglašeno je u non-pejperu.

Konstatuje se nazadovanje Crne Gore kada je reč o viznoj politici i sugeriše se da zvanična Podgorica konkretno pokaže svoju posvećenost usklađivanju sa listom viza EU.