Radulović: Sa oprezom uzeti u obzir izjave o uništenju iranskog nuklearnog programa

BEOGRAD - Vojni analitičar Vlade Radulović izjavio je danas da nema sumnje da su Amerikanci realizovali veoma uspešnu vojnu akciju u Iranu gađajući nuklearna postrojenja, ali da, ipak, sa oprezom treba uzeti u obzir izjave američkog predsednika Donalda Trampa da je iranski nuklearni nuklearni program uništen.

Radulović je za Tanjug rekao da je i unutar samih SAD bilo disonantnih tonova o uspehu američke operacije, jer je Tramp rekao da je nuklearni program Irana u potpunosti uništen, dok je iz američke obaveštajne zajednice stizala informacija da to nije baš tako.

"Ja sam bliži da verujem podacima koji dolaze iz američke obaveštajne zajednice, zato što oni imaju rezultate sa terena, a sa druge strane, prosta matematika vam to govori. Avioni B-2 mogu da nose po dve bombe GBU-57, koje mogu da prodru do 60 metara u fortifikaciju i nakon toga, pod zemljom, izvrše dejstvo. Prema dostupnim podacima, iranski objekti se nalaze negde između 80 i 100 metara pod zemljom, tako da vidimo da već u startu postoje određeni problemi", ocenio je Radulović.

Objašnjava da se srce iranskog nuklearnog programa nalazi duboko pod zemljom i da je veliko pitanje dokle su prodrle američke bombe, tako da ne može sa sigurnošću da kaže da li je iranski nuklearni program zbrisan ili ne.

Radulović ističe da nema sumnje da su Amerikanci uspeli da realizuju jednu vrlo dobru i vrlo vešto planiranu operaciju, pošto je sedam strateških bombardera, koji su jedini mogli da nose bombe GBU-57, uspeli da pređu više od 10.000 km sa dopunama goriva u vazduhu, da provedu nekoliko sati u vazduhu, da dođu, isporuče teret koji imaju, i da se vrate nazad.

"I da za to vreme budu ne samo neprimećeni, već da nema gubitaka, iako su bili u vazdušnom prostoru Irana", naglasio je Radulović. Dakle, to je jedna stvar.

Govoreći o nuklearnom naoružanju i opasnosti od nuklearnog rata, Radulović je rekao da se broj nuklearnih bojevih glava smanjio sa nekih 60.000, kada je bio na vrhuncu tokom hladnog rata, na negde oko 13.000, pri čemu se 90 odsto, dakle između 11.000 i 11.400 nalazi u vlasništvu SAD i Rusije.

"Desetak procenata otpada na Kinu, Francusku, Veliku Britaniju, Severnu Koreju, Izrael, Indiju i Pakistan", naveo je Radulović.

On dodaje da na toj listi možda nedostaje Izrael.

"Iako se percipira da je Izrael nuklearna sila, Izrael nikada nije to javno saopštio, nikada nije to ni demantovao. Sada u nekim popisima vidite da je Izrael prepoznat kao nuklearna sila. Raketa Jerihon-2 može da nosi nuklearnu bojevu glavu i čini se da je zbog toga isključivo bila i koncipirana. Međutim, zvanična potvrda Izraela nikada nije došla i mi možemo zauzeti stav, možda ima, a možda i nema", objašnjava Radulović.

Dodaje da kada se tako posmatra, da SAD i Rusija drže najveći deo nuklearnog potencijala, onda se čini da to možda potencijalno i nije toloki problem, jer dve najveće zemlje zapravo drže tu koncentraciju sile u svojim rukama, ali da zabrinjava što se beleži trend ubrzanog razvoja nekih nuklearnih programa i rastućeg nuklearnog potencijala zemalja koje već imaju.

"I ono što stoji kao otvoreno pitanje i strah to je potencijalni dolazak Irana u poseed nuklearnog oružja. Time da bi se otvorila Pandorina kutija, pa bi onda tim putem krenula sasvim sigurno i Saudijska Arabija i, verovatno, još neke zemlje, a onda bi smo zapravo ušli u mnogo kompleksniju situaciju i mnogo više bismo zemalja na toj listi imali nego što je to sada slučaj", objašnjava Radulović.