Pet decenija od potpisivanja Helsinškog sporazuma

BEOGRAD - Na današnji dan 1975. godine potpisan je Helsinški dogovor, odnosno Helsinški završni akt, kojim su se sve evropske zemlje, izuzev Albanije, uz SAD, Kanadu i Sovjetski Savez, saglasile na temu međusobnih odnosa i evropske bezbednosti.

Na vrhuncu perioda smanjenja napetosti tokom Hladnog rata 1970-ih, finski predsednik Urho Kekonen bio je domaćin samita između SAD i Sovjetskog Saveza, na kome su američki predsednik Džerald Ford, sovjetski lider Leonid Brežnjev i drugi potpisali istorijsku deklaraciju posvećenost miru, kontaktima između Istoka i Zapada, evropskoj bezbednosti i ljudskim pravima.

Ovaj proces oblikovao je geopolitičku arhitekturu šireg evropskog kontinenta i postavio temelje onoga što će, nakon pada SSSR-a, postati Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS).

Helsinškim dogovorom je priznata nepovredivost granica nakon Drugog svjetskog rata u Evropi, a 35 država potpisnica se obavezalo da će poštovati ljudska prava i osnovne slobode kao da će sarađivati na ekonomskim, naučnim, humanitarnom i drugim poljima.

Helsinški ipak dogovor pravno nema status ugovora i ne obavezuje (osim moralno) njegove potpisnice da ga poštuju.