Francuska i Britanija postigle novi sporazum o migrantima

PARIZ - Velika Britanija će isplatiti Francuskoj oko 480 miliona funti (577 miliona dolara) za period od tri godine, za finansiranje pojačanih patrola, dronova, kao i izgradnju pritvorskog centra na francuskom tlu, s ciljem da se spreči ilegalna migracija u malim čamcima preko Lamanša, prenosi Rojters.

Makron je na zajedničkoj konferenciji za novinare istakao da su odnosi dve zemlje bili zategnuti istupanjem Britanije iz Evropske unije, dok je Sunak poručio da je došlo vreme za građenje novih veza, "obnovu antante".

„Iskreno govoreći, odnos naše dve zemlje poslednjih godina bio je suočen sa određenim izazovima. Danas smo otpočeli saradnju na nivou bez presedana“, rekao je Sunak novinarima.

Britanski premijer koji je na toj funkciji od oktobra prošle godine, postavio je kao prioritet svoje vlade zaustavljanje ilegalnih migracija, nakon što je broj migranata koji su u malim čamcima prispeli na južnu obalu Engleske porastao na više od 45.000 prošle godine, što je skok od 500 odsto u poslednje dve godine.

Sunak je nedavno predstavio u parlamentu novi zakon koji zabranjuje migrantima koji stižu malim čamcima da zatraže azil, a u suzbijanju migracija potrebna mu je saradnja Francuske, koja bi trebalo da obezbedi presretanje čamaca i razbijanje krugova trgovine ljudima koji dolaze iz Avganistana, Irana, Sirije i drugih zemalja.

Kao deo novog sporazuma, Britanija će pomoći u finansiranju pritvorskog centra u Francuskoj, dok će Pariz obezbditi poboljšanu tehnologiju i rasporediti više osoblja koje će patrolirati plažama.

Zvaničnici obe zemlje će takođe tražiti saradnju sa zemljama duž rute kojima se odvija trgovina ljudima. Paket finansiranja će se plaćati u ratama, a Britanija će izdvojiti 125 miliona funti za period 2023-24.

„Razvijaćemo saradnju u skladu sa operativnim potrebama i jačaćemo koordinaciju“, rekao je Makron, i dodao da bi dalje trebalo precizirati.

Dok je broj zahteva za azil u Velikoj Britaniji dostigao 20-godišnji maksimum od skoro 75.000 u 2022, i dalje je ispod proseka Evropske unije.

Kako navodi Rojters, ovo je prvi sastanak lidera Francuske i Velike Britanije za pet godina. Odnosi dve zemlje bili su zategnuti nakon Bregzita, a posebno u vreme bivšeg premijera Borisa Džonsona, a zatim i predsednice vlade Liz Trus, koja je, kako podseća britanska agencija, u jednom trenutku odbila da se izjasni da li je Makron "prijatelj ili neprijatelj".