Politiko: Makronov pad bi oslabio Evropu

PARIZ - Francuska se ponovo suočava sa političkom krizom, nakon što je nova vlada Sebastijana Lekornija pala za manje od 24 sata po stupanju na dužnost, što je izazvalo uznemirenost na tržištima i otvorilo mogućnost za nove izbore koji bi mogli da ojačaju krajnju desnicu.

Ova dešavanja dolaze u trenutku kada se Evropa već suočava sa nizom izazova, ratom u Ukrajini, pritiscima predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa na međunarodnu trgovinu i rastom populističkih snaga, pa postoji bojazan da bi cela ekonomija evrozone uskoro mogla biti ugrožena, piše portal Politiko.

Zabrinutost raste i u Briselu i u drugim evropskim prestonicama, gde zvaničnici upozoravaju da bi autoritet predsednika Emanuela Makrona na međunarodnoj sceni, naročito u vezi sa Ukrajinom i Gazom, mogao biti ozbiljno oslabljen.

Neki ocenjuju da bi nestabilnost u drugoj po veličini ekonomiji evrozone mogla ugroziti čitav blok.

"Francuska je prevelika da bi propala. Ova politička nestabilnost ugrožava celu evrozonu", izjavio je jedan diplomata EU uz uslov anonimnosti, navodi Politiko.

Kako se u članku naglašava, Francuska je druga najveća ekonomija u Evropskoj uniji, vodeći igrač u G7, jedina nuklearna sila EU i stalna članica Saveta bezbednosti UN. Podjednako važno, pod Makronom, ovoj političkoj sili koja je i jedan od ključnih aktera u oblikovanju evropskih politika, mogla je parirati samo Nemačka.

Ipak, Makron se već duže vreme suočava sa pritiskom krajnje desnice, predvođene Nacionalnim okupljanjem Marin Le Pen, koji vodi u anketama, dok istovremeno pokušava da reši problem velikog budžetskog deficita.

Posmatrači ne isključuju čak ni mogućnost Makronove ostavke, iako mu predsednički mandat traje do 2027. godine.

Nakon pada vlade u ponedeljak, francuske berze i državne obveznice su zabeležile pad, dok je evro oslabio u odnosu na dolar.

"Evrozona već ima dovoljno problema. Ne treba joj još i ovo", rekao je jedan zvaničnik vlade iz zemlje članice evrozone.

Francuski zvaničnici pokušali su da umanje značaj krize, navodeći da, uprkos složenosti situacije, "pilot i dalje sedi u kokpitu"

U Briselu, pojedine diplomate već govore o kraju Makronove političke karijere jer, iako je 2017. godine osvojio vlast kao simbol promena, sada ga vide kao oslabljenu figuru čiji uticaj u EU brzo bledi.

"Nije dobro za EU da se jedna od njenih najvećih članica nalazi u krizi, pogotovo u trenutnoj bezbednosnoj situaciji", rekao je jedan zvaničnik iz evrozone.

Francusko-nemački tandem, tradicionalno ključan za funkcionisanje EU, teško je zamisliti u ovakvim okolnostima, uprkos nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, koga u Briselu vide kao dinamičnijeg od njegovog prethodnika, smatra Politiko.

"Francuska će biti odsutna baš kada Rusija vrši pritisak na evropske granice, Kina povećava industrijski pritisak, a Trampova Amerika se ponaša nepredvidivo. U ovakvim uslovima, Francuska ne može da pruži ono što je sposobna da da", izjavio je francuski zvaničnik iz kabineta ministra u ostavci.

Vođa Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen već je iskoristila pad vlade da ponovi zahtev za nove izbore, a holandski desničarski lider Gert Vilders poručio je da je vreme starih evropskih lidera prošlo.