Ekseprti: Vojna potrošnja raste brže nego u bilo kom periodu od Hladnog rata

BRISEL - Vojna potrošnja danas raste brže nego u bilo kom periodu od Hladnog rata, ali povlačenje iz diplomatije i upućivanja strane pomoći imaće svoju cenu, ističu eksperti.

Godine 1958, britanski premijer Harold Makmilan rekao da je "razgovor bolji od rata", prenosi Politiko.

Makmilan je poznavao stvarnost i diplomatiju i vojne akcije: bio je teško ranjen kao vojnik u Prvom svetskom ratu, a kao premijer morao je da se nosi sa nuklearnim pretnjama tokom Hladnog rata, uključujući kubansku krizu.

Džon F. Kenedi, američki predsednik tokom te skoro katastrofalne epizode nuklearnog nadmudrivanja, takođe, je razumeo vrednost diplomatskih kanala, kao i brutalnost sukoba: ozbiljno je povredio leđa služeći u američkoj mornarici 1943. godine.

Endru Mičel, bivši ministar u britanskoj vladi, strahuje da je mudrost lidera poput Kenedija i Makmilana, stečena kroz rat, izbledela iz sećanja baš u trenutku kada je najpotrebnija.

"Svet je zaboravio lekcije iz Prvog svetskog rata, kada su milioni ljudi bili ubijeni, a generacija naših dedova rekla da ne smemo dopustiti da se to ponovo dogodi", rekao je on.

Jedna škola akademske teorije tvrdi da se epohe, odnosno određujući ratovi ponavljaju otprilike svakih 85 godina, kako generacije gube iz vida teško stečena iskustva svojih predaka.

To bi značilo da bismo uskoro mogli da očekujemo još jedan, navodi Politiko.

A ipak, kako Mičel ocenjuje, čak i dok se gomilaju dokazi da svet ide u pogrešnom smeru, vlade gube iz vida vrednost razgovora.

Erozija diplomatskog instinkta ne primećuje se samo u retorici, već i u budžetima.

Industrijalizovani Zapad brzo smanjuje ulaganja u "meku moć", seče inostranu pomoć i sužava diplomatske mreže, čak i dok preusmerava resurse na odbranu.

Nijednog trenutka od kraja Hladnog rata vojna potrošnja nije toliko naglo porasla kao 2024. godine, kada je porasla za 9,4 posto i dostigla najviši globalni nivo ikada zabeležen, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za mirovna istraživanja (SIPRI).

Nasuprot tome, izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz Pariza pronašao je pad od devet odsto u zvaničnoj razvojnoj pomoći iste godine među najbogatijim donatorima sveta.

OECD predviđa smanjenja od najmanje još devet odsto, a potencijalno i do 17 procenata ove godine.

"Po prvi put u skoro 30 godina, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države smanjili su razvojnu pomoć 2024. godine", navodi OECD.

Ako sprovedu najavljene rezove 2025, to će biti prvi put u istoriji da su sve četiri zemlje istovremeno smanjile razvojnu pomoć dve uzastopne godine, dodaje ta organizacija.

Analitičari strahuju da, kako ekonomije okreću leđa pomoći i diplomatiji da bi gradile svoje vojske, neprijateljske i nepouzdane države poput Rusije, Kine i Turske uskaču da popune praznine u tim mrežama uticaja, okrećući nekada prijateljske zemlje u Africi i Aziji protiv Zapada.

A to, upozoravaju oni, dovodi do rizika svet učini mnogo opasnijim mestom.

Vojna potrošnja raste širom sveta, kineski odbrambeni budžet, drugi po veličini posle američkog, porastao je sedam odsto između 2023. i 2024, prema SIPRI, dok je ruska vojna potrošnja narasla za 38 odsto.

Jedan argument u korist davanja prioriteta odbrani nad finansiranjem pomoći ili diplomatije jeste da vojna snaga predstavlja snažno sredstvo odvraćanja napadača.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je, najavljujući plan za ponovno naoružavanje Evrope da je ovo trenutak za mir kroz snagu.

Neki od njenih kritičara tvrde da trka u naoružavanju neizbežno vodi u rat, ali istorija to ne potvrđuje, kaže Greg Kenedi, profesor strateške spoljne politike na Kraljevskom koledžu u Londonu.

"Oružje ne ubija. Vlade ubijaju", rekao je on.

Idealno je, kaže Kenedi, da snažna vojska ide ruku pod ruku sa tzv. mekom moći - snažnim diplomatskim i razvojno-humanitarnim mrežama, ali ako Evropa mora da bira, prvo treba da obnovi iscrpljenu "tvrdu" moć.

"Opasnost za mir, dodaje, leži u tome kako bi protivnici Zapada poput Kine mogli da reaguju na novu trku u naoružavanju", rekao je on.