Stub: Mirovni plan za Ukrajinu sada ima 20 tačaka, mir je bliži nego ikad

HELSINKI - Ukrajinski mirovni plan koji se razmatra u pregovorima, sada je skraćen i sveden na 20 tačaka, izjavio je predsednik Finske Aleksander Stub na skupu koji je organizovalo Atlantsko društvo.

Kako je naveo, plan je prvobitno imao 28 tačaka, a u jednom trenutku se govorilo i o 19 tačaka.

"Prilično smo blizu sporazuma. Pregovori obuhvataju tri odvojena dokumenta. Prvi je okvirni dokument koji na osnovu jučerašnjeg razgovora između evropskih lidera predstavlja plan od 20 tačaka. Originalni plan od 28 tačaka uključivao je elemente buduće evropske bezbednosne strukture koji su po mom mišljenju bili potpuno neprihvatljivi", rekao je Stub na skupu u Helsinkiju, prenosi finski javni servis Yle.

Stub je naveo da su pregovori teški, posebno kada je reč o budućim bezbednosnim garancijama i mogućim teritorijalnim ustupcima.

"Finska je, zajedno sa mnogim drugim zemljama koje podržavaju Ukrajinu, obećala da će biti uključena u postmirovne bezbednosne aranžmane, a ne u stvarne bezbednosne garancije... Gde bismo sada bili da nismo članice NATO-a i da se nalazimo u sivoj zoni? Sada smo ojačali istočnu granicu NATO-a, imamo najjače snage u istočnim državama članicama", istakao je Stub.

Kako je naveo, "mir je bliži nego ikada od početka rata".

"Svet nije u haosu, on se menja. Nalazimo se usred promene svetskog poretka, zbog čega sada sve deluje neizvesno... Mogu li sedeti ovde i reći da će mir uskoro doći u bliskoj budućnosti? Ne baš, ali smo blizu", istakao je on.

Pored toga, naglasio je važnost uloge NATO-a i transatlantskog saveza u očuvanju evropske bezbednosti.

Ministar finansija Norveške i bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da je glavni rizik nedostatak jedinstva među saveznicima, napominjući da Sjedinjene Američke Države moraju da ostanu posvećene Alijansi.

"Možda se ne slažemo i imamo zabrinutosti, ali na kraju krajeva, Sjedinjene Države su naš saveznik i član NATO-a. Uprkos svemu, verovatno je da ćemo nastaviti zajedno kao saveznici", rekao je Stoltenberg na početku skupa.

Stoltenberg koji je bio na čelu Severnoatlantskog saveza od 2015. do 2025. godine, istakao je da je potrebno razgovarati sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini.

"Moramo da razgovaramo sa Rusijom... Još jedna tema za razgovor sa Moskvom, bila bi kontrola naoružanja", dodao je on.

Prema njegovim rečima, put ka miru podrazumeva "promenu računice" ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Ako je cena koju mora da plati previsoka, možda će prihvatiti nešto manje. Ne mislim da možemo promeniti Putinovo mišljenje", naglasio je Stoltenberg.

Kako je naveo, zemlje članice NATO-a zajedno predstavljaju polovinu svetske ekonomske moći i vojne snage.

Atlantsko društvo je nestranačka organizacija čija je svrha promocija transatlantske spoljne i bezbednosne politike, istraživanja i obrazovanja u Finskoj.