Rat u Ukrajini i gušenje protesta u Iranu u fokusu izveštaja Amnesti Internešenala

LONDON - Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenl objavio je izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu, a dva ključna događaja u izveštaju su rat u Ukrajini i gušenje protesta u Iranu.

U dokumentu u kojem se navodi stanje u 156 zemalja, navodi se da je u 2022. godini došlo do novih, obnovljenih i dugotrajnih sukoba koji su doveli do užasnih tragedija, a da su neki od njih bili ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.

"Širom sveta, vlasti su nastavile svoju žestoku represiju nad univerzalnim slobodama. Ekonomske krize dovele su do naglih poskupljenja hrane i goriva i povećanog pritiska na zdravstvene i druge socijalne usluge. Najteže pogođeni su najmarginalizovaniji, a nejednakost je porasla. Žene, devojke i LGBT osobe su se suočile sa rodno zasnovanim nasiljem i diskriminacijom. Izveštaj Amnesti internešenela 2022/23 povezuje ova pitanja na globalnom i regionalnom nivou", navodi se u izveštaju.

Ističe se da je ''snažan odgovor Zapada na agresiju Rusije na Ukrajinu u oštroj suprotnosti sa žalosnim nedostatkom smislenih akcija kada se radi o teškim kršenjima od strane nekih od njihovih saveznika, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju i Egipat''.

Pored toga, u prvom planu se ističu ''dvostruki standardi širom sveta i neuspeh međunarodne zajednice da se 2022. godine ujedini oko dosledne primenjene ljudskih prava i univerzalnih vrednosti'', kao i da takvi dvostruki standardi, ohrabruju režime širom sveta da ih izbegavaju, ignorišu i odbiju kritike na račun svojih kršenja ljudskih prava, i podstiču dalju represiju.

Kada se radi o Srbiji navodi se da su pretnje nezavisnim novinarima i

medijskim kućama ugrozili slobodu medija. Piše i da su se ekološki aktivisti tokom protesta suočili sa prekomernom upotrebom sile.

Kada je reč o socijalnoj pomoći, navodi se da je na u Srbiji na snagu stupio Zakon o socijalnim kartama kojim se uvodi algoritam za utvrđivanje uslova za dobijanje socijalne pomoći, a koji su nevladine organizacije osporile pred Ustavnim sudom, tvrdeći da algoritam predstavlja rizike za ljudska prava.

U izveštaju za Srbiju se navodi da se skoro udvostručio broj ljudi koji su stigli u već prenatrpane centre za azil i izbeglice, što predstavlja rizik po zdravlje, dok se broj nezvaničnih kampova povećao.

Navodi se da se na tzv. Kosovu više od 1,600 ljudi vodi kao nestalo, kao i da je Fond za humanitarno pravo pozvalo vlasti u Beogradu i Prištini da ponude ''pun pristup državnim arhivama i traže efikasniju saradnju na otkrivanju nestalih osoba''.

Utvrđeno je da je opštinska uprava za obrazovanje u periodu 2012-2013. rasno diskriminisala troje dece tako što ih je odvajala u posebna odeljenja za Rome, Aškalije i Egipćane, čime je prekršila njihovo pravo na obrazovanje.

Amnesti internešnel osnovana je 1961. godine u Velikoj Britanij, a godišnje izveštaje o stanju ljudskih prava u svetu objavljuje od 1962. godine.