Protesti u Iranu: Najmanje 65 ljudi poginulo tokom antirežimskih protesta; Kontraprotesti najavljeni za ponedeljak

VAŠINGTON  - Najmanje 65 ljudi je poginulo, a više od 2.300 je uhapšeno širom Irana u poslednjih 13 dana, tokom antirežimskih protesta u zemlji, prema američkoj novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava (HRANA).

Agencija, koja se zalaže za pitanja ljudskih prava u Iranu, saopštila je da su protesti zabeleženi na 512 lokacija u 180 gradova, prenosi CNN.

Navodi se da je među poginulima 50 demonstranata, 14 pripadnika snaga reda ili bezbednosti, a jedan je bio "civil povezan sa vladom".

Agencija je saopštila da nije moguće utvrditi tačan broj žrtava zbog tekućeg prekida komunikacije u Iranu.

Kontraprotesti najavljeni za ponedeljak u Teheranu

Kontraprotesti protiv antivladinih demonstracija biće održani u ponedeljak u Teheranu, objavila je iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim.

Prema navodima medija povezanih sa Iranskom revolucionarnom gardom, cilj skupa je da se "osude postupci izgrednika i naoružanih terorista".

Kako je preneo Skaj njuz, u izveštaju je navedeno da će okupljanje početi u 14 časova po lokalnom vremenu na trgu Enkelab u centru iranske prestonice.

Nije jasno ko je organizator kontraprotesta.

Iranska vojska optužila SAD i Izrael za podsticanje nereda

Iranska vojska saopštila je da iza nedavnih nereda u više gradova širom zemlje stoje Sjedinjene Američke Države i Izrael, upozorivši građane na, kako je navedeno, strane zavere usmerene na destabilizaciju Irana.

U saopštenju je vojska pozvala građane da ostanu oprezni, očuvaju nacionalno jedinstvo i osujete, kako je navedeno, "neprijateljske planove", preneo je iranski Presstv.

Navodi se da "neprijatelj", čije su "ruke umrljane krvlju Iranaca", pokušava da podstakne novu pobunu lažnim tvrdnjama o podršci iranskom narodu.

Vojska se u saopštenju osvrnula na, kako je nazvala, američko-izraelske napade u junu, navodeći da je Izrael između 13. i 24. juna izvršio napade u kojima je poginulo najmanje 1.064 ljudi.

Glavni tužilac Irana: Svi demonstranti biće optuženi kao neprijatelji Boga

Glavni tužilac Irana Mohamad Movahedi Azad izjavio je danas da će svi demonstranti biti optuženi kao "neprijatelji Boga", javljaju iranski državni mediji.

Za ovaj prekršaj predviđena je smrtna kazna, prenosi Skaj njuz.

Ova odredba se odnosi na "izgrednike i teroriste" koji su oštetili imovinu i ugrozili bezbednost, kao i na sve koji su im pomogli, naveo je Movahedi Azad.

Tužilaštvo treba brzo da pripremi suđenja i ne pokazuje bilo kakvu "blagost, saosećanje ili popustljivost", dodao je on.

Iranske snage bezbednosti uhapsile više od 100 ljudi u više provincija

Iranski bezbednosni zvaničnici saopštili su danas da je više od 100 ljudi uhapšeno u nekoliko provincija u vezi sa nedavnim neredima.

Visoki zvaničnici Irana naveli su strano učešće, uključujući Sjedinjene Države i Izrael, kao razlog za pretvaranje ekonomskih protesta u nasilne nerede, prenosi iranska TV Press.

Policija u provinciji Lorestan saopštila je da su snage bezbednosti, radeći zajedno sa drugim vojnim i obaveštajnim organima, identifikovale i privele više od 100 ljudi zbog učešća u neredima u nekoliko gradova poslednjih dana.

Lorestanska policija je takođe saopštila da su dva "teroristička tima", koja su se sastojala od četiri i sedam članova, identifikovana i razbijena u gradovima Borudžerd i Horamabad.

Navodno su te grupe bile opremljene vatrenim oružjem i oštrim oružjem, planirajući nemire i smrtne slučajeve u pokrajini.

Protesti Iranki sve radikalniji, simbolični činovi prkosa vlastima

Metode kojima se žene u Iranu suprotstavljaju autoritarnom sistemu vlasti poslednjih godina postaju sve radikalnije i prevazilaze ranije simbolične proteste poput sečenja kose i spaljivanja marama, kao i paljenje cigareta zapaljenim slikama visokih verskih i državnih funkcionera Irana, ocenio je danas briselski Juronjuz.

U novembru 2025. godine, mladić Omid Sarlak iz zapadnog Irana objavio je snimak na kojem pali fotografiju vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija, a nekoliko sati kasnije pronađen je mrtav u automobilu, sa prostrelnom ranom na glavi, preneo je Juronjuz.

Ranije, u septembru 2021. godine, iranski pesnik Kasem Bahrami uhapšen je u Mašhadu nakon što je spalio fotografiju Hamneija, a mesecima nije bilo informacija o njegovoj sudbini.

Uprkos oštrom odgovoru vlasti, otpor žena u Iranu nije oslabio već su se tokom najnovijeg talasa protesta izazvanog ekonomskim teškoćama i pogoršanjem životnog standarda, na društvenim mrežama pojavili snimci mladih žena koje pale portrete vrhovnog vođe i plamen koriste da zapale cigarete.

Tim činom, kako prenosi Juronjuz, demonstrantkinje istovremeno odbacuju političko-verski autoritet režima i stroga društvena ograničenja nametnuta ženama, s obzirom na to da je pušenje za žene u Iranu dugo bilo stigmatizovano. Iranke su već privukle svetsku pažnju tokom protesta 2022. godine, koji su izbili nakon smrti Mahse Amini, 22-godišnjakinje koja je preminula u pritvoru nakon hapšenja zbog navodnog nepoštovanja pravila o nošenju hidžaba. 

Portparol Iranskog ustavnog saveta: Neredi u Iranu su rezultat stranog mešanja

Portparol Iranskog ustavnog saveta Hadi Tahan Nazif pripisao je danas nedavne nasilne nerede u zemlji stranom mešanju pri čemu su, kako je naveo, mirni protesti iskorišćeni kako bi se narušila bezbednost.

Obraćajući se novinarima, Tahan Nazif je izrazio saučešće povodom stradanja pripadnika iranskih snaga bezbednosti i običnih građana u nedavnim nasilnim neredima koji su izbili nakon mirnih protesta zbog ekonomskih problema, prenosi Tasnim.

On je rekao da je jedan od posmatrača Ustavnog saveta u Kazvinu, na severozapadu Irana, među onima koji su nastradali tokom nemira.

Osuđujući vandalizam, Tahan Nazif je ukazao na "skrivene ruke" u haosu, navodeći da neprijateljski elementi već imaju krv više od 1.000 Iranaca na svojim rukama tokom 12-dnevnog rata nametnutog u junu 2025. godine.

"Strano mešanje je mirne proteste građana, usmerene na egzistencijalne zahteve, pretvorilo u nerede i nemire", zaključio je on.

Iran stavio bezbednosne snage u najvišu pripravnost, aktivirao "raketne gradove"

Iran je stavio svoje bezbednosne snage u stanje najviše pripravnosti i aktivirao podzemne vojne objekte poznate kao "raketni gradovi", saopštili su iranski zvaničnici i bezbednosni izvori.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, naredio je Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) da preuzme vodeću ulogu u suzbijanju nemira, u trenutku kada vlasti izražavaju zabrinutost zbog lojalnosti dela redovnih oružanih snaga i policije, navode izvori bliski iranskom rukovodstvu, prenosi britanski "Telegraf".

Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, bezbednosne službe privele su i više pripadnika snaga reda koji su navodno odbili naređenja da pucaju na demonstrante.

Norveška organizacija Hengav saopštila je da su pojedini policajci i bezbednosni službenici uhapšeni zbog neposlušnosti tokom protesta. Iranski zvaničnici navode da je zemlja trenutno u višem stepenu pripravnosti nego tokom prošlogodišnjeg rata sa Izraelom, ističući da su aktivirane i podzemne raketne baze namenjene odvraćanju spoljne pretnje.

Te baze, koje iranske vlasti nazivaju "raketnim gradovima", predstavljaju mrežu podzemnih skladišta i lansirnih sistema, čije su lokacije i kapaciteti uglavnom poverljivi. 

Vojska pozvala građane na oprez protiv stranih zavera i nereda

Iranska vojska pozvala je danas građane da ostanu oprezni i jedinstveni kako bi osujetili pokušaje stranih zavera za destabilizaciju i izazivanje nereda u zemlji i da, ostajući budni i jedinstveni, osujete neprijateljske planove i zaštite nacionalne interese.

U zvaničnom saopštenju iranske vojske navodi se da neprijatelji, uz podršku "zločinačkog izraelskog režima" i terorističkih grupa, nastoje da naruše red i javnu bezbednost u gradovima, te da izazovu haos i nemire.

Vojska, prenosi Tasnim, ističe da se radi o pokušajima "novih zavera" protiv Irana, podsećajući na 47 godina pokušaja američke vlasti da povrati uticaj u zemlji. "Danas neprijatelj, koji je ruke uprljao krvlju tokom 12-dnevnog rata, lažno tvrdi da brine o iranskom narodu, dok planira nove spletke i izazove", navodi se u saopštenju.

Iranska vojska poziva građane da, čuvajući nacionalnu budnost i jedinstvo, osujete neprijateljske planove i zaštite nacionalne interese. "Pod komandom Vrhovnog vojnog zapovednika ajatolaha Alija Hamneija, vojska zajedno sa ostalim oružanim snagama u potpunosti nadgleda neprijateljske aktivnosti u regionu, čuva strateške infrastrukture i javnu imovinu, i odlučno će se suprotstaviti svakom pokušaju sabotaže", navodi se u saopštenju.

Protesti su izbili zbog rasta cena i pogoršanja životnog standarda, nakon što je vrednost nacionalne valute pala na rekordno nizak nivo. Ovi protesti predstavljaju najveće demonstracije u Iranu od 2022. i 2023. godine, koje su usledile nakon smrti Mahse Amini tokom zadržavanja u policiji za moral zbog navodnog kršenja pravila oblačenja.

Laridžani: Izrael odgovoran za trenutnu situaciju u zemlji

Sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani izjavio je da je Izrael odgovoran za trenutnu situaciju u zemlji.

Laridžani je, prenosi Al Džazira dodao da se Iran nalazi usred rata, bez mogućnosti za mir ili prekid vatre.

Vojska je pozvala narod da očuva budnost i jedinstvo kako bi osujetio sve neprijateljske planove.

"Iranske oružane snage prate kretanja neprijatelja u regionu i spremne su da se suprotstave svakoj zaveri silom", navodi se u saopštenju.

Pahlavi: Zauzmite centre gradova, počnite generalni štrajk, pripremam povratak

Reza Pahlavi, sin pokojnog bivšeg iranskog šaha koji živi u Vašingtonu, pozvao je demonstrante u Iranu da nastave da izlaze na ulice večeras i sutra uveče i da okupiraju centre gradova. Takođe je u objavi na X mreži pozvao radnike u transportnom, naftno-gasnom i energetskom sektoru da pokrenu nacionalni štrajk.

U poruci demonstrantima, pohvalio je ono što je nazvao njihovom "hrabrošću i izdržljivošću" u proteklih nekoliko dana. Pahlavi je rekao da je "masovna izlaznost potresla vladajući establišment i otkrila krhkost bezbednosnog aparata Islamske Republike".

Rekao je da sledeća faza mora biti zasnovana na stalnom prisustvu na ulicama i ekonomskom pritisku jer bi, prema njegovim rečima, prekidanje finansijskih resursa režima paralisalo represiju.

Pozvao je demonstrante da se ponovo okupe danas i sutra u 18 časova, da nose nacionalne zastave i simbole i da se kreću iz više pravaca ka centrima gradova i da tamo ostanu duže vreme.

Dodao je da se sprema da se vrati u Iran i da namerava da bude uz iranski narod u onome što je nazvao neizbežnom pobedom "nacionalne revolucije".

Zapaljena džamija i automobili, vlast tvrdi da je situacija mirna

Demonstranti u jednom od kvartova Teherana zapalili su džamiju i više automobila, a iako državni mediji izveštavaju o mirnoj situaciji u centru grada, u ostalim delovima grada došlo je do sukoba.

Grupe demonstranata, koje sigurnosni izvori sada nazivaju "teroristima", izazvale su požar u džamiji Al-Rasool u blizini trga Šahid Tehrani Mogadam.

Jedna od demonstrantkinja navela je, piše Njujork tajms, da demonstranti pale džamiju i nose tradicionalnu zastavu monarhije šaha Mohameda Reze Pahlavija, koju je svrgnula Islamska revolucija 1979. godine.

Izveštaji novinara agencije Tasnim iz centralnih teheranskih trgova i ulica, navode da je u tim delovima grada noć protekla mirno.

Sigurnosne snage su saopštile da će, nakon nasilnih incidenata, preduzeti sve mere za zaštitu života i imovine građana i da neće biti popuštanja prema izgrednicima i naoružanim teroristima.

Tajm: U Iranu više od 200 poginulih u protestima, vlast koristi vatreno oružje

Broj poginulih na protestima u Iranu porastao je na najmanje 217, rekao je danas izvor iz Teherana za list Tajm navodeći da je u pitanju broj iz šest gradskih bolnica i da je većina stradala "od vatrenog oružja".

Izvor je naveo da su većina poginulih mladi ljudi, uključujući nekoliko osoba ubijenih ispred policijske stanice na severu Teherana kada su snage bezbednosti otvorile vatru iz mitraljeza, a demonstranti su stradali "na licu mesta". Aktivisti su prijavili da je najmanje 30 osoba ranjeno u tom incidentu.

Demonstracije, koje sada obuhvataju sve oblasti Irana počele su kao protest protiv ekonomskog kolapsa, ali su se ubrzo proširile zahtevom za rušenje autoritarnog režima. Iako su skupovi uglavnom mirni, sa povicima "Sloboda" i "Smrt diktatoru", pojedine državne zgrade su vandalizovane.

Protesti su izbili zbog rasta cena i pogoršanja životnog standarda, nakon što je vrednost nacionalne valute pala na rekordno nizak nivo.

Ovi protesti predstavljaju najveće demonstracije u Iranu od 2022. i 2023. godine, koje su usledile nakon smrti Mahse Amini tokom zadržavanja u policiji za moral zbog navodnog kršenja pravila oblačenja.

BBC: U Teheranu održani protesti, građani dobijali preteće SMS poruke

Na ulicama Teherana, prema ograničenim informacijama iz Irana, gde je na snazi isključenje interneta koje traje duže od 24 sata i sinoć su održani protesti uprkos pretećim upozorenjima preko SMS-a građanima da na njima ne učestvuju, javlja BBC.

Na nekoliko video-snimaka sa protesta koji su održani u četvrtak uveče mogu se videti ljudi obliveni krvlju kako leže na ulici, navodi britanski javni servis.

Britanski javni servis navodi da je dobio prvih nekoliko snimaka iz Teherana, od uvođenja blokade interneta i da oni prikazuju ljude na ulicama glavnog grada Irana kako skandiraju antivladine slogane.

Očevici su preneli da ljudi u Iranu dobijaju preteće SMS poruke na svoje mobilne telefone od iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i policije, u kojima im stižu upozorenja da ne prisustvuju protestima. Očevidac u bolnici na jugu Irana je kazao da su neki ljudi upucani u glavu, i da je mnogo povređenih demonstranata primljeno na lečenje.

Na osnovu izveštaja i informacija koje je BBC Persian dobio iz raznih gradova, nivo nasilja tokom protesta u Iranu tokom noći u četvrtak bio je veoma visok. Kao rezultat toga, veliki broj demonstranata je povređen ili ubijen nakon što su snage bezbednosti pucale na njih. BBC je dobio dva video-snimka za koja se kaže da su povezana sa protestima od četvrtka u gradu Fardis, na severu Irana, na kojima se kaže da su "u 21 čas ubili ljude bojevom municijom" u tom gradu, dok se na snimku vidi do deset ljudi kako leže na zemlji sa jakim krvarenjem.