EU pojačava pritisak na Iran, ambasador pozvan u Brisel

BRISEL  - Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pozvala je danas iranskog ambasadora pri Evropskoj uniji na razgovor, izjavio je zvaničnik EU za Rojters, dok je, više država članica takođe pozvalo iranske ambasadore u tim zemljama.

Predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je upotrebu prekomerne sile u masovnim protestima u Iranu, napominjući da je broj žrtava "zastrašujuć".

Ranije danas više država članica EU, među kojima su Španija, Francuska, Belgija i Češka, takođe su pozvale iranske ambasadore, u okviru šireg diplomatskog pritiska zbog nasilnog gušenja protesta u Iranu i sve snažnijih zahteva da EU pooštri sankcije prema Teheranu.

Diplomatske mere usledile su, piše Euraktiv, nakon što su se protesti proširili širom Irana posle višenedeljnih nemira, na koje su vlasti odgovorile opsežnom bezbednosnom akcijom, gašenjem interneta i masovnim hapšenjima.

Organizacije za ljudska prava navode da je ubijeno na stotine demonstranata, što je podstaklo pozive unutar EU na odlučniji odgovor prema Iranu.

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares izjavio je da Madrid "snažno odbacuje i osuđuje" ono što se dešava u Iranu i naveo da će iranskim vlastima poručiti da moraju da poštuju pravo na mirne proteste i slobodu izražavanja, da obnove pristup internetu, obustave proizvoljna hapšenja i vrate se "dijalogu i pregovorima".

Sličan potez povukla je i Finska, čija je ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen pozvala iranskog ambasadora zbog gašenja interneta i nasilnog gušenja protesta.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro osudio je, u obraćanju Nacionalnoj skupštini, kako je naveo, "nepodnošljivu, neprihvatljivu i nehumanu represiju" nad civilnim stanovništvom u Iranu i potvrdio da je ambasador Irana pozvan u Pariz.

Italijanski šef diplomatije Antonio Tajani saopštio je da je pozvao iranskog ambasadora u Rim, ističući da je "vrednost slobode temelj delovanja ove vlade", uz ocenu da građani Irana za tu slobodu plaćaju "izuzetno visoku cenu u krvi, patnji, zatvorima i verovatno torturi".

Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo pozvao je iranskog ambasadora u ponedeljak uveče, zahtevajući od Teherana da ispuni svoje međunarodne obaveze, dok je Češka preduzela sličan korak i izdala upozorenje svojim građanima da ne putuju u Iran, pozivajući one koji se već nalaze u toj zemlji da je odmah napuste.

U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da očekuje pad iranskog rukovodstva usled masovnih protesta.

On je ocenio da režim koji opstaje isključivo zahvaljujući nasilju "faktički dolazi do kraja", navodeći da veruje da se svedoci "poslednjih dana i nedelja tog režima"

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je rast broja žrtava u Iranu "zastrašujući", osudivši prekomernu upotrebu sile i ograničavanje sloboda, uz podsećanje da je EU već uvela sankcije Iranskoj revolucionarnoj gardi u okviru režima sankcija zbog kršenja ljudskih prava.

Više lidera EU zatražilo je dodatne sankcije, a pojedine zemlje, poput Belgije i Holandije, otvoreno podržavaju dalje pooštravanje mera, uključujući i proglašenje Iranske revolucionarne garde terorističkom organizacijom.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je spremna da predloži nove sankcije, dok Evropski parlament pojačava pritisak na institucije Unije da zauzmu oštriji stav prema Teheranu.

Protesti u Iranu počeli su 28. decembra prošle godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala.

Nakon poziva Reze Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha, koji je svrgnut 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom Irana.

Istog dana, 8. januara internet je isključen.

U nekoliko iranskih gradova, protesti su se pretvorili u sukobe sa policijom i praćeni su skandiranjem protiv iranskog političkog sistema.

Prijavljeno je da je bilo žrtava i među snagama bezbednosti i među demonstrantima.

Rojters je u utorak preneo da je Iran priznao oko 2.000 smrtnih slučajeva tokom dvonedeljnih protesta širom zemlje izazvanih urušavanjem životnog standarda i ekonomskim poteškoćama.

Iranske vlasti, optužujući SAD i Izrael za orkestriranje nemira, objavile su 12. januara da je situacija stavljena pod kontrolu