Politiko: Finska upozorila SAD da bezbednosne garancije Ukrajini ne nazivaju "član 5"

HELSINKI - Finska je pozvala američke zvaničnike da budu oprezni u opisivanju budućih bezbednosnih obaveza, odnosno garancija prema posleratnoj Ukrajini i da ih ne nazivaju "sličnim članu 5", upozoravajući da bi takva formulacija mogla da oslabi klauzulu kolektivne odbrane koja je u središtu NATO saveza, navodi se u depeši Stejt departmenta do koje je danas došao Politiko.

U depeši od 20. januara, poslatoj iz Ambasade SAD u Helsinkiju u Vašington, ukazuje se na zabrinutost zbog terminologije koja se koristi u okviru mirovnih razgovora između Kijeva i Moskve, uz ocenu da bi i naizgled slične formulacije mogle da imaju ozbiljne bezbednosne posledice.

Prema dokumentu, finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen razgovarala je o tom pitanju 19. januara sa američkim kongresmenima Džekom Bergmanom i Sarom Elfreth, članovima Odbora za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa SAD.

Valtonen je tom prilikom istakla da Finska Rusiju smatra "dugoročnom strateškom pretnjom" i upozorila da bi "slab" mirovni sporazum za Ukrajinu mogao da ograniči njenu sposobnost da se odbrani od buduće ruske agresije.

Istovremeno, ona je izrazila protivljenje upotrebi termina "bezbednosne garancije nalik članu 5" za Ukrajinu, navodeći da bi to moglo da dovede do poistovećivanja NATO obaveza sa eventualnim bilateralnim ili multilateralnim obećanjima datim Kijevu.

Prema depeši, Valtonen je naglasila da mora da postoji "zaštitni zid" između NATO-a i budućih bezbednosnih aranžmana za Ukrajinu, a slične stavove izneo je i finski ministar odbrane na kasnijem sastanku.

Zvaničnik finske vlade, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da kancelarija ministarke Valtonen ne komentariše poverljive razgovore, ali je naglasio dugoročni cilj Helsinkija da Ukrajina jednog dana postane članica NATO-a.

"Cilj Finske je da se Ukrajini obezbede najjači mogući bezbednosni aranžmani i garancije u funkciji održivog i trajnog mira", rekao je zvaničnik i naglasio da je stav Finske da je budućnost Ukrajine u NATO-u.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve članice saveza, a ova odredba je aktivirana samo jednom i to nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Sadržaj depeše, prema Politiku, pokazuje zabrinutost i drugih finskih zvaničnika, koji ističu da žele da pomognu Ukrajini da se odbrani, ali da je pojam formalne bezbednosne "garancije" pitanje od dalekosežnog značaja o kojem još nije postignut konsenzus.