Rojters: Mirovni sporazum Rusije i Ukrajine do marta na insistiranje SAD je malo verovatan

VAŠINGTON  - Američki i ukrajinski pregovarači razmatrali su mogućnost da Rusija i Ukrajina postignu mirovni sporazum već tokom marta, ali je takav vremenski okvir ocenjen kao malo verovatan zbog dubokih neslaganja oko teritorijalnih pitanja, navela su danas tri izvora upoznata sa tokom razgovora za Rojters.

Prema ocenama više izvora, najveća prepreka brzom postizanju mira ostaje pitanje Donbasa.

Istovremeno, svaki eventualni mirovni sporazum bio bi podnet na referendum građanima Ukrajine, koji bi se održao istovremeno sa nacionalnim izborima, izjavilo je pet izvora koji su tražili anonimnost zbog privatne prirode pregovora

Američki pregovarački tim, koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika SAD Donalda Trampa, Džared Kušner, preneo je ukrajinskim zvaničnicima tokom sastanaka u Abu Dabiju i Majamiju da smatra da bi glasanje trebalo organizovati u što kraćem roku, navela su izvori.

Prema navodima izvora, američki pregovarači ukazali su da će se Tramp, kako se budu približavali izbori za Kongres u novembru, sve više fokusirati na unutrašnju političku agendu, što bi značilo manje vremena i političkog kapitala za finalizaciju mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Dva izvora navela su da su američki i ukrajinski zvaničnici razmatrali opciju da se referendum i nacionalni izbori održe već u maju, ali je više izvora sa neposrednim uvidom u pregovore takav predlog ocenilo kao nerealističan i teško izvodljiv u postojećim okolnostima.

Ukrajinske vlasti procenjuju da bi, zbog ratnih uslova i bezbednosnih izazova, bilo potrebno najmanje šest meseci za organizaciju izbora.

"Američka strana insistira na brzini", rekao je jedan izvor, dodajući da bi glasanje možda moglo da bude organizovano za kraće vreme, ali da bi i tada zahtevalo značajne političke, logističke i bezbednosne pripreme.

Organizacija izbora i referenduma zahtevala bi i izmene zakonodavstva, budući da su takva izjašnjavanja zabranjena tokom trajanja ratnog stanja u Ukrajini, pojašnjava Rojters.

Ukrajina insistira na potpunom prekidu vatre tokom predizborne kampanje kako bi se obezbedila bezbednost birača i integritet referenduma, uz tvrdnje da Rusija ima istoriju kršenja prethodno dogovorenih primirja.

"Stav Kijeva je da nijedan politički dogovor ne može da se postigne dok SAD i njihovi partneri ne uspostave čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu", rekao je jedan izvor upoznat sa pregovorima.

Jedan ukrajinski zvaničnik izjavio je da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otvoren za ideju održavanja izbora u bliskoj budućnosti, što se, prema njegovim rečima, ponavlja kao zahtev američke administracije od stupanja Donalda Trampa na dužnost u januaru 2025. godine.

Prema ocenama više izvora, najveća prepreka brzom postizanju mira ostaje pitanje sudbine istočne ukrajinske oblasti Donbas.

Rusija zahteva potpunu kontrolu nad tim regionom u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma, iako Ukrajina i dalje kontroliše više od 5.000 kvadratnih kilometara te teritorije.

Zvaničnici u Kijevu takav zahtev smatraju neprihvatljivim, ali su izrazili spremnost da razmotre alternativna rešenja, poput uspostavljanja demilitarizovane zone ili zone slobodne trgovine.

Nerazjašnjena ostaje i sudbina nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, koja se nalazi na teritoriji pod kontrolom ruskih snaga.

Prema navodima izvora, Rusija se protivi američkom predlogu prema kojem bi SAD preuzele upravljanje elektranom i distribuirale električnu energiju i Rusiji i Ukrajini.

Moskva insistira na kontroli nad postrojenjem, uz ponudu isporuke povoljnije električne energije Ukrajini, što Kijev odbacuje.

Čak i u slučaju postizanja političkog dogovora, postoji mogućnost da ukrajinski birači na referendumu odbace eventualne teritorijalne ustupke.