EU i Velika Britanija, na četvrtu godišnjicu rata, potvrdile podršku Ukrajini

KIJEV - Lideri država članica Evropske unije (EU) i Velike Britanije, predsednica Evropske komisije (EK) i predsednik Evropskog saveta poručili su danas, povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini, da će EU i međunarodna zajednica ostati čvrsto uz tu zemlju, pružajući joj dodatnu vojnu, energetsku i finansijsku pomoć uz poruku da ostaju posvećeni obezbeđivanju bezbednosnih garancija Kijevu i nastavku sankcija Rusiji.

Povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini, u delegaciji visokih zvaničnika koji su posetili Kijevu su bili predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen, premijeri Hrvatske, Letonije, Estonije, Islanda, Litvanije, Danske, Švedske, Norveške i Finske, kao i premijer Velike Britanije Kir Starmer, koji se pridružio online.

Predsednica EK Fon der Lajen ponovila je snažnu posvećenost EU u pružanju podrške Ukrajini.

"Četiri godine od kada je Rusija započela svoju punu vojnu agresiju na Ukrajinu, narod Ukrajine je pokazao izuzetnu hrabrost i upornost. Vaša borba neće biti zaboravljena", izjavila je fon der Lajen, naglašavajući da EU ne samo da je solidarna u rečima, već i u konkretnim akcijama, navodi se u saopštenju Komisije.

Fon der Lajen je najavila da će EU nastaviti da pruža pomoć Ukrajini kroz tri ključne inicijative, odnosno kredit od 90 milijardi evra usmeren na jačanje ukrajinske odbrane i nabavku napredne vojne opreme.

Predsednica EK podsetila je da su svi lideri EU odobrili ovaj paket pomoći i da je to obaveza koju će EU ispuniti.

Fon der Lajen je najavila nastavak pomoći u energetskom sektoru najavljujući dodatnih 100 miliona evra za hitne energetske potrebe Ukrajine, kao i dugoročni plan za zimu 2026-2027. godine u vrednosti od 920 miliona evra, koji će stabilizovati energetski sistem Ukrajine.

Predsednica EK je najavila nastavak pritiska na Rusiju kroz nove sankcije, kako bi se oslabila njena ratna mašinerija i smanjili izvori finansiranja ruske agresije.

Istovremeno, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom osuđuje rusku agresiju i odgovornost Rusije, njenog rukovodstva i Belorusije za ratne zločine ističići da je rukovodstvo te dve zemlje u potpunosti odgovorno za rat u Ukrajini.

Evroposlanici su, navodi se u saopštenju EP, naglasili da budući mirovni sporazum sa Rusijom mora biti potkrepljen "snažnim i kredibilnim bezbednosnim garancijama“ za Ukrajinu, dodajući da EP neće priznati nijednu okupiranu ukrajinsku teritoriju kao rusku.

U rezoluciji se takođe poziva na veću vojnu i političku podršku Ukrajini, povećanje sankcija protiv Rusije, kao i potpuno zaustavljanje energetske zavisnosti od Rusije.

Poslanici Evropskog parlamenta su istakli i da nikakve odluke o Ukrajini ili Evropi ne smeju da se donose bez Ukrajine ili Evrope.

Zelenski je tokom obraćanja zahvalio Evropskom parlamentu na kontinuiranoj podršci.

"Nikada nismo izabrali ovaj rat, nismo ga izazvali i činimo sve što možemo da ga zaustavimo", rekao je ukrajinski predsednik.

Takođe, naglasio je da Ukrajina neće popustiti pred pritiscima i da će nastaviti borbu za slobodu i teritorijalni integritet, uz punu posvećenost međunarodnoj saradnji.

On je zatražio da Ukrajini bude određen jasan datum prijema u Evropsku uniju (EU), ocenjujući da bi takva odluka bila ključna bezbednosna i politička garancija u trenutku kada Budimpešta blokira i članstvo i kredit EU od 90 milijardi evra za Kijev.

"To nije samo želja, već jasno razumevanje kako će (ruski predsednik Vladimir) Putin delovati. Ako nema datuma i garancije, on će pronaći način da blokira Ukrajinu decenijama, deleći vas, deleći Evropu", poručio je Zelenski.

Zelenski je naglasio i značaj kredita EU od 90 milijardi evra, koji je takođe blokiran zbog spora Mađarske i Ukrajine u vezi sa energetikom, ocenivši da je reč o "stvarnoj finansijskoj garanciji ukrajinske bezbednosti i otpornosti".

"Taj kredit mora biti sproveden", poručio je ukrajinski predsednik.

Na dan kada se obeležava četvrta godišnjica rata, održan je i sastanak Koalicije voljnih, u kojem su učestvovali lideri 36 zemalja, među kojima su bili Antonio Košta i Ursula fon der Lajen.

Sastanku se pridružio i britanski premijer Kir Starmer, koji je naglasio važnost pomoći Ukrajini, uprkos ongoing pregovorima sa Rusijom.

"Ne smemo da čekamo, moramo da pomognemo Ukrajini da se brani", poručio je Starmer, naglašavajući da ruski predsednik Vladimir Putin koristi svaki pokušaj pregovora kako bi odugovlačio rat.

Varšava i njeni evropski partneri će nastaviti da, kako prenosi TVP, podržavaju Kijev "koliko god bude potrebno", rekao je poljski premijer Donald Tusk, naglašavajući da "zlo ne sme da prevlada" dok Ukrajina obeležava četvrtu godišnjicu ruske invazije svih razmera.

"Koalicija voljnih govori jednim glasom- podrška Ukrajini će trajati koliko god bude potrebno. Zlo ne sme da prevlada!", napisao je Tusk na Iksu nako sastanka Koalicije voljnih.

Takođe, predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio je da rat u Ukrajini, koji traje četiri godine, predstavlja "trostruki neuspeh" Rusije - vojni, ekonomski i strateški.

Makron je, prema pisanju Figaroa, dodao da je Ukrajina "prva linija odbrane Evrope" i potvrdio je da Francuska i evropske države odlučno stoje uz nju uz poruku da će "ostati na kursu sankcija".

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da se rat u Ukrajini može okončati samo ako Evropa pokaže kolektivnu snagu.

"Samo zajedničkom snagom ćemo to okončati. ​​Sudbina Ukrajine je naša sudbina", istakao je Merc u objavi na društvenoj mreži Iks povodom godišnjice.

U Nemačkoj, predsednik te zemlje Frank-Valter Štajnmajer i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful prisustvovali su molitvi za mir u katedrali u Berlinu, dok je skup solidarnosti održan kod Brandenburške kapije.

Predsedavajuća Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) Analena Berbok izjavila je ranije danas da bi rat u Ukrajini trebalo konačno da se završi ističući da svaki mirovni sporazum mora da bude utemeljen u Povelji UN, međunarodnom pravu i rezolucijama Generalne skupštine.

"Civili su izloženi stalnoj smrtnoj pretnji", rekla je ona, objavljeno je na sajtu UN uoči hitne specijalne sednice Generalne skupštine UN koja bi kasnije danas trebalo da se održi u Njujorku.

Na današnji dan, pre četiri godine, počeo je rat u Ukrajini napadom Rusije na tu zemlju.

Prema podacima ukrajinskog Generalštaba, ukupni borbeni gubici ruskih trupa od početka rata do danas iznose oko 1.261.420 ljudi.

Rusija je napad na Ukrajinu, odnosno ono što Moskva naziva "Specijalnom vojnom operacijom" započela zbog, kako navodi, odnosa Kijeva prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, pri čemu je Moskva takođe insistirala da je intervencija izazvana neophodnošću denacifikacije Ukrajine.