Zalivske zemlje podržale suverenitet Kuvajta nakon ažuriranih pomorskih granica Iraka

KUVAJT - Države Persijskog zaliva izrazile su danas "čvrstu podršku" suverenitetu Kuvajta nakon što je Irak dostavio nove pomorske koordinate i ažuriranu mapu pomorskih granica Ujedinjenim nacijama (UN), što Kuvajt smatra narušavanjem suverenitete zbog čega je pozvao na razgovor iračkog otpravnika poslova.

Katar, Bahrein, Oman, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati podržali su stav Kuvajta, dok Irak tvrdi da je ažuriranje zasnovano na najnižoj liniji plime koja se koristi za merenje teritorijalnih voda, navodi Al Džazira.

Oman je pozvao Irak da uzme u obzir istorijske i bratske odnose sa Kuvajtom, kao i principe dobrosusedskih odnosa i međunarodnog prava.

Ministarstvo spoljnih poslova Katara je saopštilo da je u "potpunoj solidarnosti" sa Kuvajtom, naglašavajući da podnošenje novih koordinata ugrožava suverenitet Kuvajta, pozivajući na poštovanje Konvencije UN o pomorskom pravu iz 1982. godine.

Saudijska Arabija, koja je takođe izrazila zabrinutost, ukazala je da iračke koordinate obuhvataju delove "Zajedničke podeljene zone" između Saudijske Arabije i Kuvajta, čiji se prirodni resursi dele prema postojećim sporazumima.

Rijad je naglasio da su iračke koordinate u suprotnosti sa suverenitetom Kuvajta nad njegovim pomorskim zonama i vodama, ponovo odbacujući bilo kakve tvrdnje drugih strana u ovoj podeljenoj zoni.

Bahrein i UAE su takođe pružili podršku suverenitetu Kuvajta i poštovanju međunarodnih konvencija.

Egipat je takođe pozvao na diplomatsko rešenje i poštovanje međunarodnog prava između dve susedne zemlje.

Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je prethodno da je Irak svojim podneskom izneo tvrdnje u vezi sa pomorskim zonama i fiksnim pomorskim karakteristikama, uključujući Fašt al-Kajd i Fašt al-Ajd, tvrdeći da pomenute oblasti nisu poredmet spora i da su u potpunosti pod suverenitetom Kuvajta.

U međuvremenu, Irak tvrdi da su nove koordinate u skladu sa njegovim pomorskim pravima i međunarodnim pravom, dodajući da je Kuvajt 2014. godine podneo svoje mape UN-u bez prethodnog saveta sa Bagdadom.

Spor se takođe tiče dugogodišnjih pitanja oko plovnog puta Hor Abdulah i obližnjih zajedničkih zona.

Granicu od 216 km zmeđu Iraka i Kuvajta demarkirale su UN 1993. godine nakon iračke invazije na Kuvajt, ali ona nije pokrivala dužinu njihovih pomorskih granica, već je to pitanje, kako pojašnjava Al Džazira, ostavljeno dvema zemljama da reše.

Sporazum o pomorskoj granici između dve zemlje postignut je 2012. godine, a zakonodavna tela obe zemlje ratifikovale su ga 2013. godine, međutim 2023 ga je poništio Savezni vrhovni sud Iraka zbog pravnih izazova u vezi s ratifikacijom u iračkom parlamentu.

Kuvajt, u međuvremenu, insistira na neophodnosti završetka demarkacije pomorske granice sa Irakom u skladu sa međunarodnim zakonima i konvencijama, stav koji podržava Savet za saradnju zemalja Zaliva.