Japan ponovo razmatra jačanje uloge nuklearne energije posle Fukušime

TOKIO  - Petnaest godina posle nuklearne katastrofe u Fukušimi, Japan postepeno menja odnos prema nuklearnoj energiji, a vlada nastoji da ubrza ponovno pokretanje reaktora i razvoj novih tehnologija kako bi smanjila zavisnost zemlje od uvoza fosilnih goriva.

Snažan zemljotres i cunami pogodili su Japan 11. marta 2011. godine, izazvavši topljenje reaktora u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči u najtežoj nuklearnoj nesreći od katastrofe u Černobilju, prenosi Rojters.

Pre nesreće, Japan je bio jedan od najvećih zagovornika nuklearne energije u svetu, a 54 reaktora obezbeđivala su oko 30 odsto električne energije u zemlji.

Posle katastrofe javno mnjenje se naglo okrenulo protiv nuklearne energije, pa su svi reaktori privremeno zatvoreni radi bezbednosnih provera i modernizacije, navodi agencija.

Vlada je 2012. čak odlučila da postepeno ukine nuklearnu energiju, ali je ta odluka dve godine kasnije poništena.

Uprkos tome, ponovno pokretanje reaktora odvija se sporo, a mnogi su trajno ugašeni.

Aktuelna japanska vlada sada nastoji da ubrza povratak nuklearne energije.

Premijerka Japana Sanae Takači, ohrabrena izbornom pobedom, zalaže se za brže ponovno pokretanje reaktora i razvoj novih nuklearnih tehnologija kako bi Japan smanjio oslanjanje na skupi uvoz fosilnih goriva.

Ponovno pokretanje jednog od sedam reaktora u nuklearnoj elektrani Kašivazaki-Kariva, najvećoj na svetu, u januaru je ocenjen kao važna prekretnica.

Ipak, trenutno radi samo 15 od 33 reaktora koji su i dalje tehnički operativni.

Rastuća nestabilnost na Bliskom istoku, regionu iz kojeg Japan dobija oko 95 odsto nafte, kao i očekivani rast potrošnje energije zbog razvoja centara za veštačku inteligenciju, dodatno utiču na promenu javnog raspoloženja.

Prema anketi lista "Asahi", 51 odsto građana sada podržava ponovno pokretanje nuklearnih reaktora, dok je 2013. godine taj procenat iznosio 28 odsto.

Najveću podršku nuklearnoj energiji daju mladi od 18 do 29 godina.

Ipak, japanska nuklearna industrija suočava se i sa nedostatkom stručnjaka.

Na studije povezane sa nuklearnom energijom 2024. godine primljeno je svega 177 studenata, u poređenju sa 317 neposredno pre katastrofe u Fukušimi i čak 673 početkom 90-ih godina.

Stručnjaci ističu da su nove generacije reaktora projektovane sa znatno strožim bezbednosnim merama.

Među njima su ojačani objekti otporni na udar aviona i napredni sistemi prirodne cirkulacije za hlađenje reaktora, koji bi trebalo da spreče havarije poput one u Fukušimi.