Egipatski diplomata: Trampova taktika uspeva u biznisu, ne u svetskoj politici

KAIRO - Bivši ambasador Egipta pri Ujedinjenim nacijama Moataz Ahmedin Halil upozorio je da se ne treba oslanjati na najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa, ocenjujući da njegova strategija pritiska i hitnosti može doneti rezultate u poslovnim pregovorima, ali nije pogodna za vođenje međunarodnih odnosa.

Halil je, u intervjuu za Al Džaziru rekao da bi petodnevni rok koji je Tramp najavio za obustavu ciljanja iranskih energetskih postrojenja mogao da se poklopi sa dolaskom američkih vojnih pojačanja u region, što bi predstavljalo snažan pritisak na Iran tokom eventualnih pregovora.

On je dodao da takav pristup ukazuje na nedoslednost američke administracije, što otežava oslanjanje na bilo kakav napredak bez kontinuiranog međunarodnog i regionalnog pritiska.

Govoreći o izgledima za uspeh posredovanja, Halil je naveo da sve strane imaju interes za okončanje rata zbog ekonomskih i bezbednosnih posledica, ali da uspeh zavisi od nastavka pritiska, posebno iz zemalja Zaliva i Evrope.

Halil je ocenio da posredovanje pruža izlaz iz krize za obe strane - Vašingtonu zbog uključenosti u eskalaciju, a Teheranu, uprkos sposobnosti da uzvrati, zbog velikih razaranja i ekonomskih posledica.

Kako je naveo, napori Egipta, u koordinaciji sa regionalnim i međunarodnim akterima, fokusirani su pre svega na obuzdavanje eskalacije i prekid sukoba, uz ocenu da je posredovanje jedini održiv put ka stabilnosti.

Halil je ukazao da se diplomatske aktivnosti odvijaju na dva paralelna koloseka- prvi kroz posredovanje Egipta uz saradnju sa Turskom i Pakistanom, a drugi kroz pokušaje Donalda Trampa da formira međunarodnu koaliciju za obezbeđenje plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Dodao je da su egipatske inicijative uključivale kontakte na najvišem nivou, među kojima i razgovor predsednika Abdela Fatah el-Sisija i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, kao i diplomatske posete zemljama Zaliva.

Istovremeno, upozorio je da nastavak vojnih operacija u drugim žarištima, poput Libana i Gaze, može da ugrozi šanse za sveobuhvatno rešenje, naglašavajući da parcijalni pristupi neće doneti stabilnost.

Kada je reč o spornim pitanjima, Halil je naveo da je malo verovatno da će Iran praviti značajne ustupke u vezi sa raketnim programom, koji smatra ključnim sredstvom odvraćanja, dok je ocenu o nuklearnom programu opisao kao prenaglašenu.

On je dodao da zahtevi za ukidanje sankcija i garancije da se sukob neće ponoviti predstavljaju ozbiljan izazov za svaki sporazum, posebno imajući u vidu stavove Izraela.

Halil je istakao da je Iran kroz istoriju pokazao sposobnost da održi stabilnost i u težim krizama, poput rata sa Irakom i atentata na visoke zvaničnike, upozorivši da spoljašnji pritisci mogu da dovedu do dodatnog učvršćivanja sistema.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran u subotu, 28. februara, u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.