Mjanmarski parlament izabrao generala Hlainga za predsednika, vojska ostaje na vlasti

NEJPJIDO  - Mjanmarski parlament izabrao je generala Min Aung Hlainga (69), koji je svrgnuo civilnu vladu Aung San Su Ći 2021. godine, za novog predsednika zemlje.

Kako je preneo AP, iako formalno predstavlja povratak na vlast, izbor se široko tumači kao pokušaj vojske da zadrži kontrolu nakon nedavnih izbora koje su organizovale vojne vlasti, a koje opozicija i nezavisni posmatrači nisu smatrali slobodnim ni fer.

Prelazak na nominalno izabranu vlast takođe se smatra pokušajem poboljšanja odnosa sa azijskim susedima.

Kina i Rusija su podržale vojnu administraciju, dok su zapadne sile uvele sankcije.

Min Aung Hlaing je bio jedan od tri kandidata, ali je njegov izbor praktično bio zagarantovan zbog većine u parlamentu koju čine poslanici bliski vojsci i imenovani članovi vojske.

Glasanje je održano u renoviranoj zgradi parlamenta, a Min Aung Hlaing je osvojio 429 od 584 glasa.

Druga dvojica kandidata postali su potpredsednici - bivši general Njo So i Nan Ni Ni Aje, političarka etničkih Karena i prva žena na toj funkciji u zemlji.

Očekuje se da će inauguracija biti sledeće nedelje.

Min Aung Hlaing, koji ima čin višeg generala, ranije se odrekao funkcije vrhovnog komandanta vojske, jer ustav zabranjuje predsedniku da istovremeno obavlja najvišu vojnu funkciju.

General Je Vin O preuzeo je tu poziciju u vojsci.

Hlaing je bio vojni šef od 2011. godine i, prema ustavu koji je nametnula vojska, imao je značajna ovlašćenja i pre svrgavanja Su Ći.

Nedavni izbori, sprovedeni u tri faze u decembru i januaru, održani su u ograničenom obimu zbog bezbednosnih problema i prisustva sukoba, a glavne opozicione stranke, uključujući Nacionalnu ligu za demokratiju, nisu učestvovale.

Su Ći, bivša liderka, služi 27-godišnju zatvorsku kaznu po optužbama koje se smatraju politički motivisanim.

Mjanmar je bio pod vojnom vlašću od 1962. do 2016. godine, kada je Su Ćijina stranka osvojila vlast, a zatim još jači mandat na izborima 2020.

Vojska je preuzela kontrolu 2021. godine, gušeći mirne proteste silom, što je dovelo do građanskog otpora i oružanih sukoba sa etničkim manjinskim grupama.

Veći deo zemlje i dalje je upleten u građanski rat, a glasanje je moglo da bude sprovedeno u samo 263 od 330 opština.

Međunarodni posmatrači upozoravaju da izbor Min Aung Hlainga neće zaštititi generala od odgovornosti za teška kršenja ljudskih prava.

Amnesti internešenel je naveo da formalna titula ne menja njegovu odgovornost, dok je Međunarodni krivični sud u Hagu 2024. godine pokrenuo istragu o zločinima protiv čovečnosti tokom progona manjine Rohindža.